Prema slatkišima su "slabi" i deca i odrasli. Svaki narod ima svoje tradicionalne poslastice koje ritualno sprema i služi za posebne prilike. Ali zašto toliko volimo saltkiše i kakva je njihova funkcija?

„Ljudi su vec jako rano počeli u ishrani da koriste slatkiše koje im je nudila priroda, a pre svega med i guste sokove od različitih plodova", kaže stručnjak za ishranu Anete Švertman.

Učenici Elvis, Henri i Adam vole poslastice pre svega zbog slatkog ukusa u ustima. Slatkiši u hrani prenose važnu poruku organizmu! Telo se raduje poruci koja glasi: ovde ima grožđanog šecera.
U slatkom je energija

"Grožđani šećer kada se jede u formi bombone ima sladak ukus. Ako se grožđani šećer unosi u organizam u formi skroba on onda nema sladak ukus. Znači našem telu je potreban grožđani šećer iz kojeg se dobija energija", kaže Švertman.

Na primer, u formi skroba, grožđani šećer se nalazi u hlebu, riži, musliju... objašnjava stručnjak za ishranu Anete Švertman. ... OPSIRNIJE

Uprava za kontrolu hrane i lekova Sjedinjenih Američkih Država odobrila je upotrebu prvih uređaja za daljinsko merenje šećera u krvi.

Ljudi oboleli od ozbiljnijih oblika dijabetesa moraju da kontrolišu nivo šećera u krvi svakih nekoliko sati, što je mukotrpna obaveza, posebno noću. Takav život naročito je neprijatan za obolelu decu i njihove roditelje ali je rešenje, kako se čini, konačno pronađeno.

Uređaji se sastoje od tanke, elasticne pločice, nalik na malo veći flaster, sa sićušnom iglicom koja se zalepi za kožu u predelu stomaka. Ugrađeni senzor meri nivo glukoze u ćelijskoj tečnosti i šalje signale bežičnim putem u prijemnik, veličine mobilnog telefona.

Osobe koje su isprobale novi uređaj kažu da im je u početku iglica predstavljala izvesnu neprijatnost ali da su se ubrzo navikli.

Prijemnik neprestano kontroliše nivo šećera i zvučnim signalom upozorava ako pređe određenu granicu.

Novi monitori još nisu potpuno eliminisali potrebu za povr ... OPSIRNIJE

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine oko metar i po. U Evropi se može naći oko 20 vrsta ambrozije. Alergija na tu biljku je sve češća pojava, s obzirom da ona buja na sve strane.

Ova biljka niče polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Kada se preseče četvrtastog je oblika. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, dlakavi. Žućkasti cvetovi grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana. Cveta u kasno leto i jesen, od početka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen.

Alergija na ambroziju je vrlo raširena, jer se biljka prilično razmnožila. Svrstava se u grupu polenoza, alergijskih bolesti koje izaziva polen. Smatra se da je oko deset odsto stanovništva alergično na njen polenov prah.
Manifestacija bolesti

Alergija je oštećenje raznih tkiva, izazvano prekomernom odbrambenom reakcijom organizma od nečega što on doživljava kao strano. Polen ambrozije izgleda kao kugl ... OPSIRNIJE

Američki istraživači otkrili su gen odgovoran za produkciju zubne gleđi, javljaju agencije.

To otkriće dugoročno će omogućiti da se pronađe način za podsticanje rasta novih zuba u zavisnosti od potreba ljudi. To bi takođe značilo da plombiranje više neće biti primenjivano u stomatologiji.

Američki naučnici otkrili su da je gen nazvan Ctip2, potreban u uspostavljanju imuno sistema i razvoju kože i nerava, takođe stoji iza produkcije gleđi.

"Nije neobično da neki gen ima više funkcija, ali do sada nikada nismo uspeli da otkrijemo šta reguliše produckiju zubne gleđi", rekla je dr Krisa Kiusi.

To otkriće koje bi trebalo da omogući zamenu zuba kod ljudi, takođe će služiti za usavršavanje tehnike za jačanje zubne gleđi, čak i popravke oštećene gleđi.

Dr Kiusi je priznala da ostaje još mnogo da se istražuje u toj oblasti, ali je navela da veruje u uspeh.

Naučnici se nadaju da će za desetak godina usavršiti tehniku koja će omogućiti podsticanje ... OPSIRNIJE

Oko 66 odsto stanovnika Srbije zadovoljno je svojim seksualnim životom, ali stepen zadovoljstva opada sa svakom dekadom života u proseku za 10 odsto, pokazalo je istraživanje farmaceutske kompanije Bajer.

Kako se navodi u istraživanju, koje je predstavljeno u Beogradu, ukupna prosečna dužina trajanja seksualnog odnosa između partnera u Srbiji je 15 minuta.

Žene su manje zadovoljne nego muškarci, tako da u Srbiji na šest seksualno zadovoljnih žena ima sedam zadovoljnih muškaraca, a jedina izjava u istraživanju u kojoj su žene prednjačile je da je predigra veoma važan deo seksualnog odnosa i da u njemu najviše uživaju.

Od ukupnog broja ispitanika, svaki deveti je izjavio da vodi ljubav četiri do šest puta nedeljno, dok su svaka deseta žena i svaki trideseti muškarac odgovorili da imaju seksualni odnos nekoliko puta godišnje ili nikad.
Seks osnovni deo veze?

Koliko je seks bitan građanima Srbije pokazuje i podatak da je za 60 odsto ispitanika seks o ... OPSIRNIJE

Grupa naučnika iz francuske laboratorije "Apoptoze" i američkog instituta BIAR (Buck Institute for Age research) otkrila je molekul koji može da se fiksira za receptor na membrani neurona koji utiče na pojavu Alchajmerove bolesti.

Tokom istraživanja sprovedenog na miševima ubrizgavanjem tog molekula izazvano je kod jedinki obolelih od Alchajmerove bolesti gubitak amiloidnih pločica čije je prisustvo u mozgu karakteristično za taj oblik demencije, kao i obnavljanje izgubljenih saznajnih sposobnosti.

Alchajmerova bolest je neurodegenerativno oboljenje moždanog tkiva koje dovodi do progresivnog i nepovratnog gubitka mentalnih sposobnosti.

Bolest karakteriše stvaranje amiloidnih, takozvanih "senilnih", pločica u moždanom tkivu, koje postepeno dovode do izumiranja neurona u celom mozgu ili u dve oblasti mozga koje utiču na učenje i pamćenje.

Najčešćim oblikom demencije pogođeno je oko 25 miliona starijih osoba u svetu.

Ne postoji lek protiv Alchajmerov ... OPSIRNIJE

 

Grupa istraživača sa Univerziteta Harvard saopštila je da je izolovala proteine koji mogu da neutrališu više različitih vrsta virusa sezonskog gripa, kao i viruse izazivače pandemija kao što je ptičji grip.

Novootkriveni proteini, koji su ponovo formirani u laboratorijskim uslovima i ispitivani na miševima, sprečavaju ove viruse da menjaju oblik i tako im onemogućavaju da prodiru u ćelije.

Tim na na čelu sa naučnikom Vejnom Maraskom tvrdi da ova antitela deluju tako što se vezuju za protein hemaglutinin (HA), koji se nalazi na površini virusa gripa.

HA ima relativno stabilnu gensku strukturu na raznim vrstama virusa gripa, što antitela čini delotvornim.
Istraživači podsećaju da je problem s virusom gripa u tome što sva tri njegova tipa - A,B i C, veoma brzo mutiraju.

To je razlog što svake godine nešto drugačiji virus kreće u "napad" na naše organizme, tako da imunolozi sa svakom novom sezonom moraju da proizvedu novu vakcinu na osnovu vrste ... OPSIRNIJE

Grupa francuskih onkologa s Instituta "Kiri" uspela je da stvori "lažne" molekule koji podstiču kancerogene ćelije otporne na radioterapiju na samouništenje.

Radioterapija i hemoterapija uništavaju kancerogene ćelije menjajući njihov genski materijal, ali neke ćelije imaju sposobnost da aktiviraju sopstveni regeneracioni sistem, tako da postaju otporne na terapiju.

"Lažne" ćelije, međutim, "ostavljaju utisak" na kancerogene ćelije da su one u gorem stanju nego što "misle", čime ih podstiču na samouništenje, preneli su francuski mediji.

Molekuli nazvani "Dbait" (Dmamac), zapravo mali delovi DNK koji ostavljaju utisak da su oštećeni, nisu toksični za zdrava tkiva.

Istraživanja obavljena na miševima pokazala su da su kod njih molekuli "Dbait" povećali efikasnost radioterapije i doveli do smanjenja tumora, a u više od 20 odsto slučajeva do njihovog potpunog nestanka.

Ispitivanja na ljudima bi trebalo da počnu krajem 2010. i početkom 2011. godine, ... OPSIRNIJE

Grupa naučnika sa univerziteta "MekGil" u Montrealu otkrila je način na koji tumori podstiču razvoj krvnih sudova koji ih "hrane" i to otkriće bi moglo da rezultira razvojem nove generacije lekova protiv raka.

Kancerogeni tumori moraju da se "hrane" da bi se širili u čemu u velikoj meri "računaju" na krv preko koje se snabdevaju neophodnim sastojcima.

Kanadski naučnici su međutim, otkrili da ćelije tumora odašiljaju mikromehure koji, kada napuste ćeliju tumora, sa sobom nose određene kancerogene proteine.

Kada dospeju u ćelije krvi, ti proteini aktiviraju mehanizme koji podstiču abnormalno formiranje krvnih sudova.

Ti krvni sudovi će se širiti prema tumoru i donositi mu sastojke neophodne za razvoj, preneli su francuski mediji.

Seks je bio deo života živih bića pre 380 miliona godina, mnogo ranije nego što se prethodno mislilo, saopšteno je u Londonu.

Interna oplodnja je bila rasprostranjena kod praistorijskih riba koje su živele na koralnim grebenima pre najmanje 380 miliona godina, navodi se najnovijoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu Nejčer.

To otkriće je značajno za istoriju reprodukcije kičmenjaka, uključujući i čoveka.

Londonski paleontolog Zerina Johanson i njena ekipa naučnika iz Australije, gde su pronađeni fosili riba, zaključili su da je kopulacija bila česta kod nekih izumrlih vrsta ajkula, jer su pronađeni fosili embriona.

Fosili sa embrionom su veoma retki i stručnjaci su prvobitno mislili da je embrion bio poslednji obrok praistorijske ribe, a da nije reč o reprodukciji.

Naučnici su smatrali da je tako drevna riba imala primitivniji način reprodukcije, odnosno da je oplodnja jajne ćelije bila vantelesna, u moru, kao što je i sada slučaj s mnogim ... OPSIRNIJE