Oko 66 odsto stanovnika Srbije zadovoljno je svojim seksualnim životom, ali stepen zadovoljstva opada sa svakom dekadom života u proseku za 10 odsto, pokazalo je istraživanje farmaceutske kompanije Bajer.

Kako se navodi u istraživanju, koje je predstavljeno u Beogradu, ukupna prosečna dužina trajanja seksualnog odnosa između partnera u Srbiji je 15 minuta.

Žene su manje zadovoljne nego muškarci, tako da u Srbiji na šest seksualno zadovoljnih žena ima sedam zadovoljnih muškaraca, a jedina izjava u istraživanju u kojoj su žene prednjačile je da je predigra veoma važan deo seksualnog odnosa i da u njemu najviše uživaju.

Od ukupnog broja ispitanika, svaki deveti je izjavio da vodi ljubav četiri do šest puta nedeljno, dok su svaka deseta žena i svaki trideseti muškarac odgovorili da imaju seksualni odnos nekoliko puta godišnje ili nikad.
Seks osnovni deo veze?

Koliko je seks bitan građanima Srbije pokazuje i podatak da je za 60 odsto ispitanika seks o ... OPSIRNIJE

Grupa naučnika iz francuske laboratorije "Apoptoze" i američkog instituta BIAR (Buck Institute for Age research) otkrila je molekul koji može da se fiksira za receptor na membrani neurona koji utiče na pojavu Alchajmerove bolesti.

Tokom istraživanja sprovedenog na miševima ubrizgavanjem tog molekula izazvano je kod jedinki obolelih od Alchajmerove bolesti gubitak amiloidnih pločica čije je prisustvo u mozgu karakteristično za taj oblik demencije, kao i obnavljanje izgubljenih saznajnih sposobnosti.

Alchajmerova bolest je neurodegenerativno oboljenje moždanog tkiva koje dovodi do progresivnog i nepovratnog gubitka mentalnih sposobnosti.

Bolest karakteriše stvaranje amiloidnih, takozvanih "senilnih", pločica u moždanom tkivu, koje postepeno dovode do izumiranja neurona u celom mozgu ili u dve oblasti mozga koje utiču na učenje i pamćenje.

Najčešćim oblikom demencije pogođeno je oko 25 miliona starijih osoba u svetu.

Ne postoji lek protiv Alchajmerov ... OPSIRNIJE

 

Grupa istraživača sa Univerziteta Harvard saopštila je da je izolovala proteine koji mogu da neutrališu više različitih vrsta virusa sezonskog gripa, kao i viruse izazivače pandemija kao što je ptičji grip.

Novootkriveni proteini, koji su ponovo formirani u laboratorijskim uslovima i ispitivani na miševima, sprečavaju ove viruse da menjaju oblik i tako im onemogućavaju da prodiru u ćelije.

Tim na na čelu sa naučnikom Vejnom Maraskom tvrdi da ova antitela deluju tako što se vezuju za protein hemaglutinin (HA), koji se nalazi na površini virusa gripa.

HA ima relativno stabilnu gensku strukturu na raznim vrstama virusa gripa, što antitela čini delotvornim.
Istraživači podsećaju da je problem s virusom gripa u tome što sva tri njegova tipa - A,B i C, veoma brzo mutiraju.

To je razlog što svake godine nešto drugačiji virus kreće u "napad" na naše organizme, tako da imunolozi sa svakom novom sezonom moraju da proizvedu novu vakcinu na osnovu vrste ... OPSIRNIJE

Grupa francuskih onkologa s Instituta "Kiri" uspela je da stvori "lažne" molekule koji podstiču kancerogene ćelije otporne na radioterapiju na samouništenje.

Radioterapija i hemoterapija uništavaju kancerogene ćelije menjajući njihov genski materijal, ali neke ćelije imaju sposobnost da aktiviraju sopstveni regeneracioni sistem, tako da postaju otporne na terapiju.

"Lažne" ćelije, međutim, "ostavljaju utisak" na kancerogene ćelije da su one u gorem stanju nego što "misle", čime ih podstiču na samouništenje, preneli su francuski mediji.

Molekuli nazvani "Dbait" (Dmamac), zapravo mali delovi DNK koji ostavljaju utisak da su oštećeni, nisu toksični za zdrava tkiva.

Istraživanja obavljena na miševima pokazala su da su kod njih molekuli "Dbait" povećali efikasnost radioterapije i doveli do smanjenja tumora, a u više od 20 odsto slučajeva do njihovog potpunog nestanka.

Ispitivanja na ljudima bi trebalo da počnu krajem 2010. i početkom 2011. godine, ... OPSIRNIJE

Grupa naučnika sa univerziteta "MekGil" u Montrealu otkrila je način na koji tumori podstiču razvoj krvnih sudova koji ih "hrane" i to otkriće bi moglo da rezultira razvojem nove generacije lekova protiv raka.

Kancerogeni tumori moraju da se "hrane" da bi se širili u čemu u velikoj meri "računaju" na krv preko koje se snabdevaju neophodnim sastojcima.

Kanadski naučnici su međutim, otkrili da ćelije tumora odašiljaju mikromehure koji, kada napuste ćeliju tumora, sa sobom nose određene kancerogene proteine.

Kada dospeju u ćelije krvi, ti proteini aktiviraju mehanizme koji podstiču abnormalno formiranje krvnih sudova.

Ti krvni sudovi će se širiti prema tumoru i donositi mu sastojke neophodne za razvoj, preneli su francuski mediji.

Seks je bio deo života živih bića pre 380 miliona godina, mnogo ranije nego što se prethodno mislilo, saopšteno je u Londonu.

Interna oplodnja je bila rasprostranjena kod praistorijskih riba koje su živele na koralnim grebenima pre najmanje 380 miliona godina, navodi se najnovijoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu Nejčer.

To otkriće je značajno za istoriju reprodukcije kičmenjaka, uključujući i čoveka.

Londonski paleontolog Zerina Johanson i njena ekipa naučnika iz Australije, gde su pronađeni fosili riba, zaključili su da je kopulacija bila česta kod nekih izumrlih vrsta ajkula, jer su pronađeni fosili embriona.

Fosili sa embrionom su veoma retki i stručnjaci su prvobitno mislili da je embrion bio poslednji obrok praistorijske ribe, a da nije reč o reprodukciji.

Naučnici su smatrali da je tako drevna riba imala primitivniji način reprodukcije, odnosno da je oplodnja jajne ćelije bila vantelesna, u moru, kao što je i sada slučaj s mnogim ... OPSIRNIJE

 

Svojom teorijom evolucije Čarls Darvin je postavio temelje moderne biologije, genetskog inženjeringa, matičnih ćelija i tehnike kloniranja. Za većinu savremenih naučnika i genetičara teorije o evoluciji su potvrđene.

Posmatrajući prirodu Čarls Darvin je došao do revolucionarnog saznanja, da sva živa bića potiču od jedne jedine vrste. Svojevremeno to je bila samo smela špekulacija. Ali Darvin je bio u pravu. Najbolji primer za to su poznate Darvinove zebe koje imaju različite kljunove. Neke imaju kratak i širok kljun kako bi mogle da krckaju orahe i semenke, dok druge imaju duge tanke kljunove kako bi mogle sa njima da prodru duboko u cvetove. Postoje i zebe koje imaju savijene, špicaste ili kratke kljunove. Evolucija kroz prilagođavanje životnoj sredini. Savremena genetika je potvrdila Darvinovu tezu. I zbog toga veliki istraživač i sanjar, jedan od pronalazača DNK Džejms Votson kaže.

„Za mene je Čarls Darvin najvažnija ličnost koja je ikada živela."
Okti ... OPSIRNIJE

Kineski lekari uspešno su i bezbedno izlečili pacijente obolele od leukemije i raka koštane srži, kombinujući arsenik i vitamin A.

Grupi od 85 bolesnika obolelih od leukemije i raka koštane srži kineski stručnjaci davali su terapiju u kojoj je kombinovan arsenik i vitamin A.

Ispitanici su nadgledani u proseku 70 meseci nakon čega je utvrđeno da je kod 80 pacijenata došlo do potpunog izlečenja, saopšteno je u najnovijoj studiji objavljenoj u Hongkongu.

Pri tom lekari nisu pronašli nikakve neželjene efekte na funkciju srca i bubrega.

"Dve godine posle terapije, pacijenti su i dalje imali arsenik u krvi i urinu, ali u dozvoljenim granicama", navodi se u istraživanju.

Naučnici tvrde da je terapija bila efikasna i da je delovala bolje od uobičajenih lekova.

Autori studije naglasili su da je terapija namenjena isključivo pacijentima sa nekim oblicima leukemije, kao i rakom koštane srže.

Iako su stručnjaci verovali da je vitamin A dobar ... OPSIRNIJE

Mobilni telefoni nisu pogodni samo za telefoniranje, slanje i prijem poruka i pristup Internetu već bi mogli i da pomognu da se spasu životi i pruže zdravstvene usluge milionima ljudi širom sveta.

Ideja telefona koji služi kao "doktor u džepu" dobila je nove pristalice na Svetskom kongresu mobilne telefonije koji se danas završava u Barseloni. Na Kogresu je istaknuto da bi preko mobilnih telefona ljudi mogli da se izveštavaju o vakcinacijama, testiranju na HIV, pojavi epidemija.

U zemljama u razvoju, prema podacima Vodafona, ima 2,2 milijarde mobilnih telefona i 305 miliona kompjutera ali i samo 11 miliona bolničkih kreveta, istakao je u Barseloni, kako je preneo AFP, direktor britanskog operatera Vodafona Teri Kramer.
Mobilna telefonija u zdravstvu

Tokom Kongresa, Fondacija Rokefele, UN i Vodafonova fondacija objavile su osnivanje Saveza za mobilno zdravstvo (mHealth), partnerstva koje će se zalagati za upotrebu mobilne tehnologije na zdravstvenom sekt ... OPSIRNIJE

Japanski naučnici saopštili su da su otkrili zonu u mozgu koja kontroliše ljubomoru.

Ta zona je smeštena u delu mozga koji detektuje fizički bol, što bi moglo da objasni patnju koju ljudi osećaju pri pomisli na moguću nevernost partnera.

Doktor Hidehiko Takahaši, koji je rukovodio istraživanju, kaže da je interesantno da je deo mozga koji registruje fizički bol takođe "zadužen" za mentalni bol.

Izučavanje osećanja ljubomore biće sigurno korisno u lečenju mentalnih problema, ocenio je Takahaši.

Od grupe studenata koji su učestvovali u eksperimentima, koje je obavio tim doktora Takahašija, zatraženo je da govore o svojim najvećim neprijateljima pri čemu je skenerom registrovana aktivnost njihovog mozga, prenele su agencije.

Dobijeni rezultati pokazali su da je deo čeonog režnja mozga postajao aktivniji kada su osećali ljubomoru prema protivnicima.

Nakon toga, od studenata je traženo da čitaju tekst u kome je predmet njihove ljubomore izlo ... OPSIRNIJE