10:19 AM Hiperaktivnost najčešći poremećaj kod dece | |
Hiperaktivni poremećaj sa poremećajem pažnje (ADHD), najčešći mentalni poremećaj kod dece, javlja se kod pet do 12 odsto dece školskog uzrasta što čini oko 0,8 odsto ukupne populacije. Stručnjaci to opisuju kao hronični poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu, u trećoj ili četvrtoj godini, pri čemu se tri puta češće javlja kod dečaka. U Beogradu odnedavno postoji i Klub roditelja dece koja imaju ADHD, formiran pri Savetovalištu za decu i omladinu Doma zdravlja "Zemun", u kome se sastanci održavaju svake druge srede od 17.30 do 19 sati. Osnovne karakteristike ADHD poremećaja su hiperaktivnost, poremećaj pažnje i impulsivnost. Na stručnom predavanju je nedavno istaknuto da, ukoliko se simptomi ADHD-a ne leče na odgovarajući način, najčešće posledice koje se mogu videti su loš uspeh u školi, socijalno i emocionalno loše funkcionisanje, kao i neadekvatan bihejvioralni razvoj (razvoj u ponašanju). Preko 30 odsto dece sa ADHD-om ponavlja razred, a 56 odsto zahteva dodatne časove za savladavanje redovnog gradiva, zbog čega 46 odsto dece sa nelečenim simptomima ADHD-a biva izbačeno iz škole, a njih 35 odsto napusti školu. Neurolozi takođe navode da je rizik od zloupotrebe supstanci dva puta veći u ovoj grupi, a znatno je uvećan i rizik od povređivanja. Osim dece, posledice osećaju i porodice u kojima je značajno povećan nivo stresa i učestalost depresije. ADHD ima i ekonomski uticaj na porodice jer roditelji često odsustvuju s posla ili moraju da daju otkaz da bi mogli da zadovolje specifične potrebe svoje dece. Terapijom ADHD-a se bave dečji psihijatri, psihijatri-neuropsihijatri, dečji neurolozi ili pedijatri edukovani iz oblasti razvojne neurologije i psihijatrije. | |
|
| |
| Total comments: 0 | |