Duško Tošić je domaci fudbaler. Rođen je 19. 01.1985. u Zrenjaninu. Detinjstvo je proveo u selu Orlovat. Dusko trenutno igra za fudbalski klub Betis.
Iz Proletera (Zrenjanin), godine 2002. dolazi u OFK Beograd gde se zadrzava do 2006. Zatim odlazi u Sošo iz Francuske.
U dresu reprezentacije Srbije osvaja 2. mesto na Evropskom prvenstvu 2007. u Holandiji. Kao domaci reprezentativac – senior odigrao je 9 utakmica i dao 1 gol.
Dusko je pocetkom 2010. godine odlucio da prekine ugovor sa Verderom i zapocne saradnju sa Portsmutom. Ovaj klub ubrzo je otisao pod stecaj, a Tosic gubi 1.2 miliona evra jer je nameravao da za ovaj klub nastupa kao slobodan igrač.
Pocetkom jula 2010. godine Dusko potpisuje trogodisnji ugovor sa Crvenom Zvezdom.
2008. godine ženi se poznatom srpskom pop pevačicom Jelenom Karleušom. Sa Jeleno
...
OPSIRNIJE
|
Vladimir Vlada Stanojević je rođen u Trsteniku 17. februara 1982. godine. U toku studiranja na Višoj školi za informacione i komunikacione tehnologije (smer: Internet tehnologije) Vlada je zapoceo na izgradnji svoje medijske karijere kao voditelj na RTV Pinku u emisiji "City”. Učestvovao je u poznatom domacem rijalitiju Farma, u drugoj sezoni.
U medije su nedavno procurile informacije o tzv. kucnom videu ovog poznatog voditelja sa bivsom devojkom, kao i o nekom drugom klipu nastalom u toaletu jednog od mnogobrojnih beogradskih klubova. Stanojevic trenutno vodi jutarnji program na ruzicastoj televiziji, kao i takmičenje "Zvezde Granda”. Vlada je u toku prikazivanja ovog muzickog serijala privukao paznju jednoj takmicarki, zvezdi Granda, bosanskoj pevacici Nikolini Kovač (Sarajevo) koja je ubrzo odlucila da se zbog novog albuma i privatnog zivota
...
OPSIRNIJE
|
Željko Vasić je rođen u Zaječaru 10. 12. 1979. Sa nepunih 9 godina upisuje muzicku skolu koju zavrsava sa odlicnim uspehom. Talenat za muziku nasledio je od oca. Posle zavrsene skole i stecenog osnovnog muzickog obrazovanja, upisao je i zavrsio srednju muzicku u Beogradu.
Prvi put javno je nastupio kao debitant na "Sunčanim skalama” izvodeci pesmu "Žena kao ti” koja je kompozitorsko delo Vlade Georgieva. Na istom muzickom festivalu se nakon tri godine pojavljuje i peva "Pratiš me u stopu”, osvaja paznju mnogobrojne kako zenske, tako i muske publike i trece mesto na "Suncanim skalama”. Album prvenac "Intro” izlazi za izdavaca BK Sound 2004. godine, a zatim 2008. objavljuje novi studijski album "Samo moja” (Goraton). Proglasavan je za pop pevaca godine (Radijski festival; Beogradski pobednik), a njegovi albumi su vrlo visoko kotirani
...
OPSIRNIJE
|
Ana Stajdohar je rodjena 24. novembra 1979. godine u Beogradu. Nosi prezime koje je po izvornom poreklu slovenacko. U horoskopu je strelac/skorpija.
Zivi sa mamom, tatom i sestrom. Ima psa. Svoj prvi nastup odrzala je u veoma ranom detinjstvu, kada je sa samo 4 godine otpevala pesmu "Dzuli” Danijela Popovica i na taj nacin otvorila njegov koncert. Kao sestogodisnji solista u horu JNA pevala je povodom Dana pobede pred bistom Tita. Nakon toga pocela je da nastupa i sa "Kolibrijem”. Zavrsila je nizu muzicku skolu, instrument klavir. Maturirala je u V gimnaziji, a nakon toga upisala studije italijanskog jezika. Kaze da jako voli zivotinje i cesto smatra da su verniji prijatelji od ljudi. Izjavila je da mnogo voli da jede, posebno kaloricnu hranu, a volela bi da se ostvari na polju autobilizma tj. da usavrsi svoju voznju. Ana je bivsa clan
...
OPSIRNIJE
|
Rihanna (Robin Rijana Fenti) je rođena 20. februara 1988 u znaku Ribe.Ona je pevačica sa Barbadosa. Rođena je u Sent Majkl-u, sa 16 godina se preselila u Sjedinjene Američke Države (SAD) radi ostvarenja snova na muzičkoj sceni, potpisavši ugovor sa izdavačkom kućom ,,Def Jam’’. Svetski uspeh postigla je sa sa svojim prvim singl-om „Pon de Replay" I albumom Music of the Sun iz 2005. godine. Za manje od godinu dana, objavila je drugi album A Girl Like Me, sa koga su najslusaniji sinl-ovi bili „SOS" I „Unfaithful". Najveći uspeh Rijana je postigla svojim trećim albumom Good Girl Gone Bad, od kojih sučak tri singl-a— „Umbrella", „Take a Bow" „Disturbia" —dospela na prvo mesto Američke muzičke top liste Bilboard hot 100 . Album je bio proglašen za čak devet Gremi nagrada, pobedivši u kategoriji za najbolju saradnju rep-a i vokalne muzike. Njen četvrti studij
...
OPSIRNIJE
|
Lady Gaga (Stefani Džoana Angelina Germonta) rođena je 28. marta 1986 u New York-u na Menhetn-u. Američka je pevačica I kauntautorka.
Svoju ranu karijeru zapocela je nastupanjima kao DJ u Njuorškim klubovima. U isto vreme radiala je za izdavačku kuću Interskoup records; pisala je tekstove pesama za poznate izvođače, među kojima je i Ejkon. Nakon što je čuo kako peva, Ејkоn je uspeo da ubedi predstavnike Interskoup record-sa da zajedno sa njegovom izdavačkom kućom Kon live distribucion, sklope ugovor, sa Lady Gagom. Prvi almum The Fame, objavila je 19. аvgusta 2008.godine. Prava 2 singla sa albuma Just Dance i Poker Face, dostigli su veliki međunarodni upeh. Prvi singl je bio predložen za Gremi nagradu u kategoriji najbolja dens pesma, dok je drugi dostigao 1. mesto na čak 20 top muzičkih listi na svetu. Album je prodat u višestukim zlatnim
...
OPSIRNIJE
|
Paris Vitni Hilton je rođena 17. 02.1981. godine je u Njujorku kao najstarije dete Ričarda Hiltona, vlasnika lanca hotela Hilton i ogromne porodične imovine. Paris se bavi manekenstvom i glumom. Ima sestru Niki i 2 mlađa brata, Barona Trećeg i Konrada. Citava porodicna linija i preci su joj uglavnom bili vrlo poznati, a u srodstvu je sa mnogim holivudskim zvezdama.
Bogatstvo Hiltonovih je 2005. godine procenjeno na oko 1.000.000.000 dolara, a Paris Hilton verovatno ce biti naslednica oko 50.000.000 dolara. U detinjstvu se Paris cesto selila, od Voldorf-Astorijal hotela u Njujorku, do Beverli Hilsa i Hemptona. Nakon završene gimnazije, Paris Hilton se nije nastavila školovati. Hilton je ucestvovala u vrlo popularnom rijalitiju The Simple Life, kome je prethodio film koji je Paris sa svojim bivsim deckom snimila u "
...
OPSIRNIJE
|
Kristijano Ronaldo (Cristiano Ronaldo dos Santos Aveiro) je rodjen 05.02.1985.na ostrvu Madeira u Portugalu. Kristijano je jedan od najslavnijih fudbalskih igraca danasnjice. Odrastao je uz majku Mariju Dolores i oca Žozea koji je umro dok je Ronaldo igrao meč sa portugalskom reprezentacijom protiv Rusije. Ime Ronaldo nije tako cesto u Portugalu, ali je otac oducio sinu da da ovo ime jer je veoma postovao americkog predsednika Ronalda Regana. Kristijano je ljubav prema fudbalu izrazio u najranijem detinjstvu, sa samo 3 godine, a do polaska u skolu svi su vec bili sigurni u njegov talenat. Kao dečaku omiljena ekipa mu je bila Benfika, a posle je igrao za njihove rivale, Sporting. Otac ga je trenirao u klubu Andorinja. Sa samo 10 godina postao je vrlo popularan i mnogi poznatiji klubovi vec su bili zainteresovani za njega. 2003. je otisao iz Sportinga u Mančester Junajted za 13.75 miliona funti. 2008. godine sa Mančesterom osvaja Ligu Sampiona i proglasavaju ga za najbolje
...
OPSIRNIJE
|
Adrijana Frančeska Lima je rodjena 12.06.1981. u Salvadoru (u pokrajini Baiji-Brazil) Bavi se karijerom fotomodela ("Maybeline”,”Victoria’s Secret”,…).
Ona je cerka jedinica Nelsona Toresa i Marije Grase Lima, a porodicne korene vuce iz mnogih naroda, sto potvrdjuje izjavu da deca iz mesovitih brakova umeju biti izgledom vrlo zanimljiva i privlacna. Jos kao bebu otac ju je napustio, ostala je da zivi sa majkom, ali kasnije se zblizila sa ocem. Modna agencija "Ford” ju je kao petnaestogodisnjakinju proglasila za pobednicu takmicenja. Nekoliko godina kasnije seli se u Njujork gde je zapocela saradnju sa "Elitom”. Ubrzo njene slike preplavljuju naslovnice modnih casopisa ("Vog”,”Meri Kler”,…), a Adrijana dozivljava sve veci profesionalni uspeh. Sa slavnim glumcima Mikijem Rurkom, Klajvom Ovenom i Forestom Vitakerom se igra
...
OPSIRNIJE
|
Pri univerzitetu u Sidneju otvoren je centar za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje. Naučniciće u ovom centru, između ostalog, pokušati da utvrde da li postoji veza između nedovoljnog spavanja i oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, demencija i manična depresija. Istraživači veruju da postoji nedovoljna svest o tome koliko je spavanje važno za zdravlje i da je moguće usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju. Naomi Rodžers, šef laboratorije koja će vršiti ova ispitivanja, za Bi-Bi-Si objašnjava zašto su naučnici posumnjali da ova veza uopšte postoji i kaže da je poznato da je kod većine ovakvih bolesti i poremećaja jedan od glavnih i najvažnijih simptoma poremećen ciklus sna i budnosti. Vrlo često se dešava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću. "Prisutni su i brojni poremećaji samog sna, a nas zanima da li ti poremećaji u
...
OPSIRNIJE
|
Istovremena sklonost ka četiri loše navike: pušenju, alkoholu, nedostatku fizičke aktivnosti i lošoj ishrani, mogu čoveka da učine i 12 godina starijim, pokazalo je istraživanje. Nakon 20 godina praćenja skoro 5.000 odraslih Britanaca, naučnici su došli do zaključka da loše navike izuzetno nepovoljno utiču na zdravlje. Te loše navike su: više od tri alkoholna pića dnevno za muškarce, odnosno dva za žene, manje od dva sata vežbanja nedeljno i uzimanje voća i povrća manje od tri puta dnevno. "Organizam osoba koje su sklone ovim navikama je i do 12 godina stariji u odnosu na one koji nisu imali nijednu od tih navika", rekla je glavni istračivač Elizabet Kvavik sa Univerziteta u Oslu. Sve loše navike imalo je 314 osoba, a tokom trajanja studije umrlo je njih 91, odnosno 29 odsto. Među 387 najzdravijih ljudi, onih koji nisu imali nijednu od ovih navika umrlo je njih 32, odnosno osam odsto. Najčešći uzroci smrti bile su bolesti srca i rak, oboljenja koja s
...
OPSIRNIJE
|
Niske doze aspirina, kakve se uzimaju da bi se smanjio rizik od srčanog udara i šloga, takođe mogu da smanje i rizik od raka debelog creva, poručuju britanski lekari. Dr Piter Rotvel i njegove kolege iz Bolnice Džon Retklif u Oksfordu, su ustanovili da se konzumiranjem aspirina smanjuje rizik od kolorektalnog kancera za četvrtinu, a smrt od te bolesti za trećinu, prenosi Rojters. Rak debelog creva je, inače, druga najčešća vrsta kancera u razvijenim zemljama, posle raka pluća. Oksfordski stručnjaci su do tog zaključka došli proučivši rezultate četiri velike studije, kojima je ukupno bilo obuhvaćeno 14.000 osoba. Polovina njih je svakodnevno uzimala male doze aspirina kao prevenciju srčanih oboljenja. Takve manje doze aspirina se obično smatraju mnogo bezbednijim za korišćenje od velikih, koje kod nekih ljudi mogu da izazovu krvarenje u želucu i crevima. Tokom oko osamnaest godina, kod 2,8 odsto učesnika pomenutih studija se pojavio rak debelog
...
OPSIRNIJE
|
Popodnevni odmor neće vas samo osvežiti, već će pozitivno uticati i na vaše mentalne sposobnosti. Rezultati istraživanja američkih naučnika ukazuju da san ima regenerativne efekte posle produženog perioda budnosti ali povećava i neurokognitivne sposobnosti u poređenju s tim kakve su bile pre popodnevnog odmora. Profesor psihologije na Univerzitetu Berkli, Metju Voker, koji je i glavni autor istraživanja, rekao je da su tokom istraživanje naučnici ispitali 39 mladih odraslih osoba podeljenih u dve grupe od kojih se jedna odmarala a druga nje. U podne bi svi učesnici bili podvrgnuti mentalnim ispitivanjima namenjenim posebno aktiviranju hipokampusa, područja mozga koji pomaže čuvanju informacija - pamćenju. Obe grupe su imale identične rezultate - u 14 sati pripadnici grupe koji su zadržani da bi se odmorili, otišli su da spavaju tokom 90 minuta dok su ostali ostali budni. Kasnije tokom dana, u 18 sati, svi učesnici ispitivanja ponovo su podvrgnuti niz
...
OPSIRNIJE
|
Žene koje redovno upražnjavaju brze šetnje izložene su manjem riziku od raka dojke posle menopauze, ukazuje nova američka studija. Dr Heder Elijasen i njene kolege s Harvarda su proučili podatke o 95.396 Amerikanki, koje su praćene 20 godina. U proseku od raka dojke tokom dve decenije oboleva pet odsto američkih žena, preneo je Rojters. Ispitanice su u pravilnim intervalima prijavljivale stepen svoje aktivnosti i vrste fizičkog angažmana kojim su se bavile. Tim s Harvarda je, analizirajući uticaj raznih fizičkih aktivnosti na rizik od raka dojke, došao do zaključka da je brza šetnja, koja je najčešći oblik fizičke aktivnosti, istovremeno i najdelotvornija preventiva raka dojke. Utvrđeno je da su ispitanice koje su brzo hodale bar sat dnevno, bile pod 15 odsto manjim rizikom da obole od raka dojke posle menopauze nego one koje brzo hodaju manje od jednog sata nedeljno. Čak i one žene koje ne hodaju dovoljno, ali povećavaju fizičku aktivnost pos
...
OPSIRNIJE
|
Holivudski glumac Majkl Daglas postao je medjunarodni zaštitni znak za rak grla od kako je saopštio da ima tu bolest. Daglas je rekao da su mu lekari dali 80 odsto šanse da se izbori sa kancerom. Majkl Daglas nije davao izjave novinarima na premijeri svog najnovijeg filma. Slavni glumac nije govorio dok je pozirao sa kolegama iz glumačke ekipe filma. Dobitnik Oskara je pod terapijom za rak grla. U svetu se godišnje ustanovi više od pola miliona slučajeva raka glave i vrata. Većina u zemljama u razvoju. To uključuje rak nosa, usta, grla i larinksa, odnosno glasnih žica. Doktor Majkl Benindžer iz Klivlendske klinike opisuje upozoravajuće znake raka grla. "Neobjašnjivu promuklost, posebno kod pušača, koja traje duže od dve do četiri nedelje trebalo bi ispitati. Bolno gutanje koje traje, trebalo bi takodje ispitati", kaže dr Benindžer. Nova studija Nacionalnog instituta za rak ustanovila je da su brojni slučajevi raka glave i vrata direktna posledica puš
...
OPSIRNIJE
|
Sindrom komjuterskog vida je medicinsko stanje povezano sa našom zavisnošću od digitalnih uređaja – od kompjutera, preko mobilnih telefona, do ručnih video igara i elektronskih knjiga. Lekari procenjuju da samo u SAD skoro 80 miliona ljudi možda pati od tog sindroma. A nije uračunato sve više dece, kod koje se razvija problem s vidom, povezan sa elektronskim uređajima. Ukoliko provodite više od tri sata dnevno ispred kompjutera ili elektronskog terminala, verovatno imate neki određeni nivo onoga što lekari nazivaju sindromom kompjuterskog vida. Doktor Majkl Duenjas iz Američkog udruženja optometrista. „Taj sindrom uzrokuje zamor, može da izazove glavobolju, bolove u vratu, leđima, ali i pojave kao što su diplopija ili dupli vid i povremeno zamagljeni vid". Doktorka Rejčel Bišop je šef savetničkog odeljenja u Nacionalnom institutu za zdravlje u Vašingtonu. „To ne oštećuje oči i ne uzrokuje bolesti kao što su glaukom ili dijabetička retinopatija, to ni
...
OPSIRNIJE
|
Ove godine, milion i po ljudi širom sveta saznaće da imaju rak dojke. Na naučnom skupu o raku dojke, koji je održan u okolini Vašingtona, predstavljene su nove studije o praćenju raka dojke, načinima lečenja, genetici i stopi preživljavanja. Neke studije ponovo su pokrenule kontroverzu o tome ko bi trebalo da se podvrgne testiranju mamografom i kada, dok su druge predstavile napredak u stopi preživljavanja raka dojke u svim stadijumima bolesti. Pre manje od godinu dana, američki panel stručnjaka izdao je nove smernice, koje su izazvale pometnju kod miliona žena, kojima je iznenada rečeno da im nije potreban redovni pregled mamografom dok ne napune 50 godine. Međutim, u najnovijoj studiji ističe se da je mamograf za žene u četrdesetim godinama dramatično smanjio procenat smrtnih slučajeva od raka dojke. To je jedna od više studija o raku dojke, koje su predstavljene na naučnom skupu, nedavno održanom u okolini Vašingtona. Studija je pratila milion žena tokom 20 god
...
OPSIRNIJE
|
Pušenje predstavlja glavni uzrok smrti širom sveta. Direktor američkih Centara za kontrolu bolesti kaže da nedovoljan broj zemalja preduzima adekvatne korake da to obeshrabri. Doktor Tomas Friden osvrnuo se takodje i na druge pretnje globalnom zdravlju, na nedavnom skupu održanom u Centru za strateške i medjunarodne studije u Vašingtonu. Više od pet miliona ljudi umre svake godine zbog pušenja, mnogi od njih u zemljama u razvoju, a doktor Tomas Friden kaže da manje od 10 odsto svih zemalja na svetu preduzima dovoljno da to spreči. Direktor Centara za kontrolu bolesti naglasio je da su Sjedinjene Države i Urugvaj zemlje čiji su programi za borbu protiv pušenja uspeli, dodavši da bi druge zemlje trebalo da prate te primere. "Pušenje je vodeći pojedinačni uzrok smrti na svetu. Od duvana umire više ljudi nego od side, tuberkuloze i malarije zajedno. Za razliku od tih bolesti koje su u opadanju, pušenje se sve češće javlja kao uzrok smrti", kaže Friden. Ali, puš
...
OPSIRNIJE
|
Da li dugo sedite na svom radnom mestu? Ako je odgovor pozitivan onda, sudeći prema najnovijim istraživanjima, ugrožavate svoje zdravlje. Naučnici kažu da dugo sedenje menja hemijski sastav organizma i da može da utiče na to koliko dugo ćemo živeti. Da li ova atmosfera liči na vaše radno mesto - dugo sedenje ispred monitora ili sa telefonom u ruci. Naučnici sve češće upozoravaju da dugo sedenje, čak ako redovno radimo vežbe, loše utiče na naše zdravlje. Pri tom nije važno gde sedimo - u kancelariji, školi, u kolima ili kod kuće. Važno je koliko sati to traje. Nekoliko studija pokazalo je da su oni koji dugo sede skloni gojenju, srčanim bolestima i preranoj smrti. Fiziolog Mark Hamilton je jedan od istraživača. "Pušenje i dugo sedenje imaju neke iznenađujuće sličnosti. Obe su globalne pojave i obe su opasne", kaže Hamilton. Hamilton i njegove kolege u Biomedicinskom istraživačkom centru Penington, u Luizijani, otkrili su da sedenje deaktivira j
...
OPSIRNIJE
|
Milioni ljudi širom sveta uzimaju statine, lekove koji pomažu da se snizi nivo lošeg holesterola, poznatijeg kao LDL (lipoprotein niske gustine). Međutim, statini nisu toliko delotvorni u povećanju lipoproteina visoke gustine (HDL) ili dobrog holesterola u krvi koji pomaže u borbi protiv bolesti. Lekari su uzbuđeni zbog novog leka, koji drastično povećava nivo dobrog holesterola, ali će pacijenti će morati da sačekaju još nekoliko godina pre nego što lek bude dostupan javnosti. Lekari polažu velike nade da bi novi lek, pod nazivom anasetrapib, možda mogao da spasi brojne živote u budućnosti. Najmanje 1.600 pacijenata učestvovalo je u ograničenim probama novog leka, tokom kojih su neki primili anasetrapib, dok su drugi primali lažni lek. Doktor Kristofer Kenon iz Brigam ženske bolnice u Bostonu bio je jedan od vodećih istraživača u studiji. „Proučavali smo novi lek koji je četiri do deset puta jači od bilo koje dosadašnje terapije". Već godinama, lekari prep
...
OPSIRNIJE
|
|
Konzumiranje tri kockice crne čokolade dnevno može da omogući efikasniju zaštitu od štetnih sunčevih UV zraka.
Za crnu čokoladu se već zna da je dobra za pritisak, a grupa naučnika s Univerziteta u Lavalu (Kvebek - Kanada) sada procenjuje i da moćni antioksidansi "polifenoli", koje sadrži ta čokolada, mogu da budu i jedan od najdelotvornijih "štitova" protiv UV zraka, preneli su francuski mediji.
Radi se, kako pretpostavljaju kanadski naučnici koji se spremaju da obave kliničko ispitivanje blagotvornog dejstva crne čokolade po ljudski organizam, o tome da "polifenoli" u toj čokoladi gde je kakao prisutan u procentu od 60 do 85 odsto poboljšavaju mikrocirkulaciju kože, što može da poboljša njenu strukturu.
Crna čokolada, ipak, kako upozoravaju naučnici, ne može da zameni mleko za sunčanje, već samo da bude dopuna u zaštiti od štetnih sunčevih zraka.
|
Najnovija studija radjena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem odredjenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara. Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, vladini zvaničnici i prva dama Mišel Obama koja ohrabruje školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća. Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija. Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odno
...
OPSIRNIJE
|
Nedavna studija je dokazala da je akupunktura najefikasnije sredstvo protiv glavobolje, ali da drevna kineska terapija ne mora biti precizna da bi bila efikasna. Rasprostranjena širom sveta, akupunktura je cenjena zbog blagotvornih efekata na bolove različitog porekla, pa i rešavanje nekih hroničnih bolesti poput migrena, alergija, pojedinih vrsta zavisnosti i slično. U poslednje vreme najviše joj je bila posvećena pažnja kada je utvrđeno da je delotvornija od acetilsalicilne kiseline, odnosno aspirina kod tretiranja glavobolje. U časopisu Cochrane Reviews kroz 33 odvojena istraživanja je objavljeno da akupunktura ne mora nužno da sledi kineske principe, odnosno "punktiranje" tačno određenih "energetskih" tačaka na telu da bi bila efikasna. Tradicionalno objašnjenje efikasnosti akupunkture nalazi se u mreži "meridijana" odgovornih za tok energije, takozvani či. Duž tih meridijana se nalaze akupunkturne tačke u koje se zabadaju iglice ako dođe do por
...
OPSIRNIJE
|
|
Istraživanje sprovedeno u Japanu je pokazalo kako izloženost stresu na radnom mestu znatno povećava rizik za moždani udar.
U istraživanju je učestvovalo 3190 muškaraca i 3360 žena mlađih od 65 godina.
Prateći ispitanike u razdoblju od 11 godina naučnici su utvrdili kako visoka nivo stresa na radnom mestu može udvostručiti izglede za moždani udar.
Stres je imao izraženiji uticaj na muškarce nego na žene, objavio je naučni časopis Archives of Internal Medicine.
|
Mnogi ljudi se osećaju depresivno u srednjim godinama, a istraživanja pokazuju da to zaista jeste životno doba velikih emotivnih nestabilnosti. Dobra vest je u zlatnim godinama, nivo raspoloženja raste. Londonski naučnici su napravili dijagram koji predstavlja raspoloženje tokom života, a liči na latinično slovo U, jer je raspoloženje na visokom nivou u mladosti, u srednjem dobu na niskom, da bi se u starosti linija opet vinula nagore, što označava dobro raspoloženje. Istraživanje je obuhvatilo dva miliona ispitanika širom sveta, od Albanije do Zimbabvea, a analizirani su podaci o depresiji, anksioznosti, mentalnom i telesnom zdravlju. Prosečno, godina u kojoj se čovek najlošije oseća ako se posmatraju sve nacije, jeste 48. godina života, s tim što ima razlika među regionima - prosečan Britanac se najlošije oseća u 36. godini, a Portugalac u 66. godini. Jedno od objašnjenja zašto je osoba u srednjim godinama sklona depresiji jeste da shvata da neće u
...
OPSIRNIJE
|
|
Najnovija istraživanja pokazuje da smanjenje unosa soli nudi znatno veći kardioprotektivni učinak od pukog smanjenja krvnog pritiska. Naime, naučnici ističu da manje soli u ishrani poboljšava protok krvi u venama i smanjuje rizik od bolesti srca i kardovaskularnog sistema i to bez obzira na telesnu težinu i krvni pritisak individue.
Povoljan se učinak smanjenog unosa soli primećuje već nakon nekoliko nerelja, ističu autori istraživanja.
|
|
Istraživanja sprovedena među mladim odraslim ženama je povezala povišenu prisutnost vitamina C u krvi sa sniženim krvnim pritiskom.
U ranijim istraživanjima je slična veza između vitamina C i krvnog pritiska uočena kod osoba srednje i starije životne dobi, napominju istraživači sa University of California.
Rezultati koje je objavio Nutrition Journal su zasnovana su na podacima prikupljenima od 242 ispitanice koje su praćene prosečno 10 godina, sve dok nisu bile u dobi između 18 i 21 godine.
Pokazalo se kako su i sistolički i dijastolički pritisak obrnuto proporcionalno povezani sa prisutnošću vitamina C u krvi, čak i nakon što su naučnici u obzir uzeli faktore rizika za hipertenziju poput prevelike telesne mase, a i konzumiranje masne i slane hrane.
|
|
Osobe koje noću spavaju manje od 7 sati imaju tri puta veću šansu da će oboliti nakon izlaganja virusu prehlade nego osobe koje spavaju najmanje 8 sati, tvrdi nova studija.
Već su prthodne studije pokazale da nedovoljno sna nepovoljno utiče na imunološki sistem. U ovoj su studiji naučnici proučavali navike spavanja 153 zdravih muškaraca i žena. Svi su ispitanici stavljeni u karantin i izloženi virusu prehlade. Zdravstveno stanje ispitanika je pomno praćeno kroz period od 28 dana.
Pokazalo se da što su manje ispitanici spavali to je bila veća verovatnoća da će se razviti simptomi prehlade.
|
Nesanica može loše uticati na psihičko zdravlje, pa čak i uzrokovati paranoju, pokazuju najnovija istraživanja. Da je nesanica povezana s paranojom, otkrili su britanski naučnici koji su ispitivali istoriju bolesti ljudi s psihičkim problemima te ih potom upoređivali sa zdravim volonterima. Stručnjaci su otkrili da čak 70 posto običnih ljudi koji su rekli da imaju neke simptome paranoje imaju problema sa spavanjem. Ali opet, i svi psihijatrijski bolesnici koji su rekli da su se osećali progonjenima imali su velikih problema sa spavanjem. Naučnici su otkrili da je kvaliteta sna važna za mentalno i psihičko zdravlje. Problemi sa spavanjem povezuju se i s bolestima srca, a zna se da radnici koji rade u smenama imaju najveći rizik oboljenja i od nekih vrsta raka. "Nekoliko neprospavanih noći može uzrokovati stres, pomutiti razmišljanje i odvojiti nas od stvarnoga sveta", rekao je doktor Daniel Freeman s Psihijatrijskog instituta s King's Collegea u Londonu. Zna se da
...
OPSIRNIJE
|
|
Najnovija istraživanja pokazuju da su lešnici, bademi, pistaći i orasi odlični u prevenciji srčanih bolesti. Štaviše, isto je istraživanje pokazalo da često konzumiranje navedenih manirnica može pomoći više od lekovitog maslinovog ulja.
Autori ovog istraživanja, španski naučnici naglašavaju da je uz to preko potrebno jesti mediteransku hranu u kojoj prednjači riba, beli luk, vino i sveže povrće jer bi u protivnom, uz konzumiranje fast fooda rezultat izostao.
Takođe su naglasili da semenke sadrže puno antiupalnih sastojaka, vrlo potrebna vlakna, kao i antioksidanse koji snižavaju krvi pritisak i dobro deluju na rad srca. Naime, bolesti srca vrlo su često povezane s ishranom i metabolizmom, pa se srčanim bolesnicima vrlo često preporučuje i pravilna ishrana bogata zdravim mastima kakve se najčešće nalaze upravo u spomenutim namirnicama.
|
|
Čaj od hibiskusa smanjuje krvni pritisak kod odraslih osoba sa blagom hipertenzijom, ukazuje nova istraživanja.
U istraživanju je učestvovalo 65 volontera starosti od 30 do 70 godina sa blago povišenim krvnim pritiskom. Šest nedelja je polovina ispitanika svaki dan pila tri šoljice čaja od hibiskusa, dok je druga polovica dobijala placebo. Svi su ispitanici savetovani da se drže svoje normalne ishrane i aktivnosti.
Rezultati su pokazali značajno smanjenje krvnog pritiska u grupi koja je pila čaj od hibiskusa
|
|
Najnovije istraživanje na 11 000 ispitanika otkriva da učestalo gledanje televizije može rezultirati viškom kilograma. Takođe, čini se da navike gledanja televizije koje se steknu tokom adolescencije mogu uticati na oblik tela u poznijim godinama.
Naučnici su pronašli vezu i između učestalosti gledanja televizije i širine struka. Ispitanici koji su gledali televiziju 5 puta nedeljno od 23 godine imali su širi obuim struka sa 45 godina u poređenju sa ispitanicima koji su ređe sedili ispred TV-a.
Zanimljivo je da je veza između gledanje televizije i povišene telesne mase izraženija kod žena.
|
|
Nova istraživanja pokazuju kako konzumiranje jabuka i ribe u trudnoći smanjuje rizik za razvoj astme i ekcema kod dece.
Naučnici su za potrebe studije pratili 1253 dece od fetalne faze razvoja do navršene 5. godine života.
Pokazalo se da deca čije su majke u trudnoći jele najmanje 4 jabuke nedeljno imaju 37% manji rizik za poteškoće sa disanjem, 46% manji rizik za pojavu simptoma astme te 53% manji rizik da će im astma biti službeno dijagnostikovana.
Istraživači veruju da je dibijene rezultate moguće objasniti učinkom flavonoida i drugih antioksidansa iz jabuka.
U istraživanju je utvrđeno i da deca čije su majke u trudnoći jele ribu najmanje jednom nedeljno imaju prosečno 43% manji rizik za pojavu ekcema.
Mnogi stručnjaci preporučuju da trudnice izbegavaju konzumiranje oraha, kikirika i školjki jer neki podaci pokazuju da takva hrana može povećati izglede za razvoj alergije kod dece.
|
|
Kafestol je naziv jedinjena kojeg ima u kafi i koji izuzetno snažno povećava nivo holesterola. Ova činjenica je poznata i od ranije, ali sada je otkriven mehanizam: kafestol utiče na receptore u crevima koji su ključni za regulaciju metabolizma holesterola. Kafestola ima i u kafi bez kofeina, a koncentracija zavisi od načina pripreme napitka pa tako turska kafa i kafa iz kafeterija sadrže najviše, a kafa iz filter aparata najmanje kafestola.
Konzumiranje pet šoljica kafe na dan tokom četiri nedelje bi povećalo nivo holesterola u krvi za 6-8 %. Filter kafa ima manje kafestola jer papir upije ulja iz kafe, a upravo ta ulja sadrže kafestol.
Zaključak o uticaju kafe na zdravlje s obzirom na kafestol kojeg sadrži nije previše jednostavan jer neka druga istraživanja pokazuju da je kafestol antikancerogen te da štiti od karcinoma debelog creva.
|
|
Uzimanje tri šoljice zelenog čaja na dan pomaže gubljenju viška kilograma. Zeleni čaj je sigurna i efektivna alternativa za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Istraživanje je pokazalo da čaj pomaže mršavljenju čak i ako se nastavi sa konzumiranjem kalorične hrane.
Poznato je već da je zeleni čaj dobar antioksidans i čisti telo, ali uz to, takođe smanjuje krvni pritisak i pomaže telu da metaboliše šećer. Dr Lindsay Brown inače farmaceut sa Brisbane Queensland univerziteta u Australiji, proučavala je uticaj čaja na miševe.
Životinje su hranjene smesom koja ih je ugojila, a nakon što je zeleni čaj dodat u hranu, telo i krvni pritisak im se ubrzo vratio u normalu. I sve to i ako su nastavili sa unosom masne i visokokalorične hrane. Dr Brown smatra da su ljudima dovoljne tri šoljice zelenog čaja na dan kako bi očuvali liniju i poboljšali zdravlje.
Prethodne studije pokazale su da zeleni čaj smanjuje apetit i holesterol pa čak i rizik od raka.
|
|
Nije poznato kako i kada je nastao mit da obilje vode rezultuje posebno lepom kožom.
Nedavna istraživanja su pokazala da 1/2 l vode povećava dotok krvi u kožu, što je dobro. Osim vode, često se spominje kako vitamin C ili estrogen smanjuju suvoću i usporavaju starenje kože, ali dokaza za ove tvrdnje je malo.
Naravno da je adekvatan nivo hidracije tj. adekvatan unos tečnosti važan za opšte zdravlje pa tako i za zdravlje kože, ali tvrdnja da tankanje vodom pegla bore ipak ne drži vodu.
Činjenica je da se zbog dehidracije na koži jače ističu sitne bore. Dakle, koža voli vodu, ali više nije i bolje. Koži možete pomoći i tako da na suncu koristite zaštitne faktore, ne pušite i pravilno se hranite.
|
Novo istraživanje Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford pokazalo je da je vežbanje korisno naročito za starije osobe. Oni koji vežbaju obično duže žive i imaju manje zdravstvenih problema od onih koji ne vežbaju. Istraživanjem koje seže još do 1984. godine bila je obuhvaćena grupa od oko 300 ljudi starijih od 50 godina koji redovito trče. Imali su prosečno 58 godina te su trčali najmanje deset godina. Danas su u 70-im i 80-ima. Autori studije kažu da su aktivni trkači imali bolje rezultate u borbi protiv raka te su imali manje srčanih udara. Doktor Walter Bortz, stručnjak za dugovečnost kaže da je vežbanje ključno za zdravlje u poznoj životnoj dobi. „Vežba je tretman za sve. Kad pogledate stvari koje nas ubijaju, privlače i koštaju nas novca, vežbanje je odgovor na sve njih." Joyce Hanna zdravstveni je stručnjak Univerziteta Stanford. Ona kaže da početi sa vežbanjem u starijoj dobi nije lako, ali je itekako vredno. „Da bi ljudi koji nisu vežbali u nji
...
OPSIRNIJE
|
Mnogo ljudi ne shvataju da su vitamini različiti, ali oni jesu. Osim očiglednih slovnih razlika vitamini mogu biti klasifikovani na rastvorljive u mastima (liposolubilni) i rastvorljive u vodi (hidrosolubilni). Bilo da je vitamin rastvorljivi u mastima ili vodi naše telo će ga apsorbovati. Da li je razlika bitna za nas? Pa, i jeste i nije. Najvažnije je osigurati našem telu dovoljnu količinu svakog vitamina. Bez obzira da li unosite vitamine kroz ishranu ili kroz odgovarajuće zamene, sa nedovoljnim unosom vitamina teško ćete održati telo u dobroj formi. Sa hemijke taćke gledišta, razlike u vitaminima rastvorljivih u mastima i vodi su prilično velike. Mnogi ljudi se i ne trude da shvate šta se to stvarno krije iza scene. Ono što je najvažnije je da telo ima mogućnost da deponuje (saćuva) vitamine rastvorljive u mastima, ali ne i rastvorljive u vodi. Vitamini rastvorljivi u mastima su A, D, E i K. Da bi se oni apsorbovali neophodno je prisustvo masti. Ako se
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin B12 je veoma važan član porodice B-vitamina. To je kompleksan, rastvorljiv u vodi vitamin koji sadrži kobalt, metalnog jona. Vitamin B12 apsorbije se preko gastrointerstinalnog trakta i jetra je u mogućnosti da ga akumulira u slučaju nedostatka u ishrani. Problemi sa želucem mogu onemogućiti apsorpciju ovog vitamina i pored adekvatne ishrane bogate vitaminom B12. Poznat još i kao vitamin snage, adekvatan nivo vitamina B12 može povećati budnost, smanjiti umor i dati ljudima osećaj ojačanja. Jedna od najvažnijih funkcija vitamina B12 je njegova sposobnost da zajedno sa Folnom kiselinom učestvuje u sintezi DNK. Zbog činjenice da ima mogućnost prerade određenih enzima, on ima značajnu ulogu u omogućavanju pravilnog rada ćelija, krvi i nerava. Neravnoteža bilo vitamina B9 ili B12 može prouzrokovati negativne efekte na proizvodnju crvenih krvih zrnaca koje vodi organizam u stanje poznato kao anemija. Vitamin B12 snižava nivo homocisteina, aminokiseline ko
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin B2, takođe poznat i kao riboflavin ili vitamin G, član je porodice vitamina B-komleksa. Male količine ovog vitamina rastvorljivog u vodi nalaze se u gotovo svim namirnicama biljnog i životinskog porekla. Vitamin B2 odgovoran je za nekoliko važnih funkcija u organizmu, između ostalog učestvuje i u procesu metabolizma ugljenih hidrata, proteina i masti. Telu je potreban riboflavin radi održavanja sluzave membrane koje se nalaze širom probavnog trakta. Riboflavin je takođe potreban za pravilno formiranje crvenih krvnih zrnaca. On pomaže telu u proizvodnji antitela. I on je važan deo procesa koji su neohodni za ćelisko disanje i rast. Ovaj vitamin koristi koži, kosi, vezivnom tkivu... Kao deo familije B-kompleksa, vitamin B2 je neophodan za prizvodnju niacina (vitamina B3) i pomaže telu u apsorpciji vitamina B6. Tokom perioda konstantnog razvoja, kao što je pubertet, vitamin B2 pomože u osiguravanju pravilnog razvoja. Izvori vitamina B2 Ljudi koj
...
OPSIRNIJE
|
Još jedan važan član porodice B-kompleksa je i vitamin B3. On olakšava procese koji su uključeni u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Osim toga, više od 50 enzima je u mogućnosti da funkcioniše pravilno zahvaljujući ovom vitaminu. Niacin, kako je još poznat, jedan je od stabilnijih vitamina i uspešno opstaje i pored kiseonika, toplote i kisele sredine. Niacin ima zanimljiv efekat na arterije. Prvo, ovaj vitamin pomaže proširenju arterija, koje omogućava da krv lakše protiče. Takođe snižava nivo lošeg holesterola (LDL) i tako pomaže sprečavanju taloženja na krvne sudove. Rezultat je poboljšanje protoka krvi i smanjenje rizika od srčanog udara. Vitamin B3 takođe igra važnu ulogu u održavanju normalnog funcionisanja nervnog sistema, digestivnog trakta i celokupnog mentalnog sistema. Zdrava koža zahteva redovan unos ovog vitamina. On je takođe potreban za proizvodnju različitih hormona uključujući i progesteron i testosteron. Poput ostalih B vitamina
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin B5 član je porodice vitamina B-kompleksa. Takođe je poznat i kao Pantotenska kiselina, ovaj vitamin se koristi u gotovo svim procesima koji se odvijaju u telu. Vitamin B5 se rastvara u vodi i kao takav ima ga u ogromnim količinama. Kolika je važnost ovog vitamina za telo? Počećemo da, kao i drugi vitamini familie B-kompleksa, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. Osim toga, Pantotenska kiselina je stimulans nadbubrežne žlezde. Kao stimulator proizvodnje hormona nadbubrežne, naročito kortizona. Za vitamin B5 se veruje da smanjuje umor i da povećava idržljivost. Pantotenska kiselina je takođe presudna u proizvodnji antitela. Mnogi stručnjaci slažu se sa činjencom da vitamin B5 može pomoći u odbrani od simptoma stresa, nemira, pa čak i depresije. Vitamin B5 smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i samim time smanjuje rizik od oboljenja srca. On može preventivno delovati na pojavu artritisa ili čak ublažiti bolove prouzrokovane ovi
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin B6, takođe poznat i kao piridoksin ili piridoksalfosfat, ima najbrži metabolizam od svih vitamina B-komopleksa. On je takođe vitamin rastvorljiv u vodi. Zbog svog ubrzanog metabolizma i dobre rastvorljivosti, on veoma brzo putuje kroz telo. Toliko brzo da je potrebno svega 8 sati da vitamin B6 prođe kroz ceo proces. Zbog ove činjenice je neophodno da se ovaj vitamin unosi u organizam redovno. Kao i ostali vitamini B-grupe, piridoksin ima ulogu u procesu metabolizma masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju u energiju u oblik koji je pogodan da telo koristi. Vitamin B6 pospešuje produkciju hemoglobina omogućavajući gvožđe u većim količinama. Ovaj vitamin takođe učestvuje i proizvodnji preko 60 različitih hormona, enzima, prostaglandina i neurotransmitera. Vitamin B6 direktno učestvuje u proizvodnji regulatora raspoloženja, sna i apetita koji se naziva steroin. Vitamin B6 preventivno deluje na stvaranje bubrežnog kamena i adekvatne količine ovog vitam
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin B9, koji je poznatiji kao Folna kiselina, je rastvorljiv u vodi i član je porodice B vitamina. Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Takođe, kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora se obezbediti konstantan unos Folne kiseline. Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu. Folna kiselina pomaže organizmu i na mnogo drugih načina. Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK i ostalih nukleinskih kiselina. Kako se DNK i druge nukleinske kiseline formiraju zajedno sa novim ćelijama. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a i takođe ima i glavnu ulogu u borbi protiv amino kiseline homocistein.
...
OPSIRNIJE
|
Jedan od najpoznatijih vitamina je sigurno vitamin C ili askorbinska kiselina. Ovaj vitamin rastvorljiv u vodi igra veoma veliki broj važnih funkcija u organizmu. Kako je ratsvorljiv u vodi, ona količina koju telo ne upotrebi eliminiše se urinom. I ako nisu poznati problemi koji su prouzrokovani prekomernim unosom ovog vitamina ipak treba se ograničiti na preporučeni dnevni unos vitamina C. Verovatno je najvažnija funkcija vitamina C njegov antioksidativni efekat. Oksidansi su slobodni radikali koji ako nisu pod kotrolom mogu oštetiti ćelije. Na isti način kao što rđa uništava spoljašnjost automobila, tako slobodni radikali uništavaju kožu i druge delove tela. Vitamin C je neophodan da bi telo bilo u mogućnosti da proizvodi kolagen, koji koži daje mogućnost da zadrži svoju elastičnost. Vitamin C takođe pospešuje sposobnost tela u regeneraciji oštećenog tkiva. Vitamin C potreban je u procesu metabolizma folne kiseline, gvožđa, tirozina i fenilalanina. Telo n
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin D, ponekad ga nazivaju i antirahitični vitamin, je jedini vitamin koji je telo sposobno da samo proizvede. Jedini uslov je da telo mora biti izloženo sunčevoj svetlosti da bi se sintetisao ovaj vitamin. Nije neophodno da se sunčanju posveti mnogo vremena da bi se postigli efekti. Jedan sat nedeljno je sasvim dovoljno. Ostale količine koje su telu neophodne moraju se uneti ishranom ili dodacima. Vitamin D je veoma stabilan vitamin rastvorljiv u mastima. Kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima i vitamin D telo može deponovati za kasnije potrebe. Budući da je stabilan, on nije podležan degradaciji tokom procesa pripremanja hrane. Vitamin D pomaže telu u apsorbciji kalcijuma i tome se obezbeđuju da kosti budu jače, manje krte i teže lomljive. Dovoljne količine vitamina D u velikoj meri smanjuju rizik od osteoporoze i sličnih oboljenja. On može ublažiti efekate artritisa i držati bol pod kontrolom. Vitamin D je takođe neophodan u procesu apsorbcije fosfora
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin E (Alfa-tokoferol) Vitamin E je rastvorljiv u mastima i kao takav predstavlja kombinaciju hemijskih jedinjenja koja uključuju alfa-tokoferol. Sva tkiva u telu sadrže vitamin E, ali najveće koncentracije se nalaze u hipofizi i nadbubrežnoj žlezdi. Kako telo nije u stanju da proizvodi ovaj vitamin, ono se mora osloniti na ishrani i dodatke da bi se obezbedila preporučena dnevna doza. Vitamin E je još jedan od važnih vitamina koji pomaže organizmu na mnogo načina. Prvo i najvažnije, on je antioksidans i kao takav neutralizuje slobodne radikale i štiti organizam od mogućih oštećenja. Zajedno sa vitaminom C i vitaminom A, ovi antioksidansi pomažu u usporavanju starenja i mogu pomoći u prevenciji raka prostate i drugih vrsta raka. Druga važna uloga vitamina E u organizmu je održavanju LDL holesterola na najnižem nivou. LDL je loš holesterol koji vremenom može prouzrokovati oštećenja arterija i bolesti srca prouzrokovane krvnim ugrušcima. Vitamin E podstič
...
OPSIRNIJE
|
Kao član porodice vitamina B-kompleksa, vitamin H je verovatno poznatiji pod nazivom Biotin ili vitamin B7. Vitamin H je vitamin rastvorljiv u vodi, što bi značilo da ukoliko ga organizam ne iskoristi on se eliminiše urinom. Za razliku od ostalih vitamina koje telo uzima iz hrane, ovaj vitamin se sintetiše uz pomoć bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Kako su dnevne potrebe za ovim vitaminom male, i kako je prisutan u mnogim namirnicama, i kako je telo sposobno da ga proizvodi, veoma retko se sreće nedostatak vitamina H. Jedan od biotinovih glavnih zaduženja je da obezbedi pravilan rast. On pomaže proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Ćelijama je posebno važan ovaj vitamin jer im je neophodan za pravilan rast i regeneraciju. Telu je potreban vitamin H i u proizvodnji masnih kiselina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H i on je veoma važan u proizvodnji koštane srži. Biotin je uključen i u proces prenosa ugljen dioksida. Kao i ko
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin K je još jedan od vitamina rastvorljivih u mastima koji se sreće u tri različite forme koje su međusobno veoma slične. Ovaj vitamin telo je sposobno da samo obezbedi pomoću bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Vitamin K se često naziva antihemolargični vitamin jer mu je to jedan od najglavnijih zadataka. Međutim, obavlja i mnoge druge funkcije koje su veoma važne za naš organizam. Zgrušavanje krvi je neophodno kod zarastanja rana i vitamin K je potreban kako bi to regulisao i stvorio ugrušak koji će zaustaviti krvarenja. Zanimljivo je da novorođenčad nemaju bakterije neophodne za prizvodnju vitamina K. Zato je neophodno da ih se obezbedi vitamin K dok njhov organizam ne bude sposoban da da sam sintetiše. Vitamin K igra glavnu ulogu u prevenciji koronarnih oboljenja. On taj zadatak obavlja tako što kalcijum drži daleko od zidova arterija. Kako kalcijum nije prisutan, on ne može oštetiti zidove ili zakrčiti arterije ili tkivo oko njih. Kori
...
OPSIRNIJE
|
Vitamin P je vitamin rastvorljiv u vodi. Ima kristalnu strukturu i on je tu karatkeristiku uzeo od Bioflovonida. U slučaju vitamina P, njegova glavna funkcija je da odrzava krvni sistem zdravim. Jedini način da ispuni ovaj zadatak je da omogući da kapilari budu otporni na potencijalna krvarenja. To pomaže jačanju kapilara i jača krvni sistem u zaštiti od bolesti i infekcija. U slučaju vitamina P, veoma je važna njegova aktioksidativna svojstva. Antioksidansi smanjuju loša dejstva slobodnih radikala. Ako ih ne neutralizujemo, slobodni radikali mogu ozbiljno oštetiti ćelije. Oksidacija je ono što se dešava automobilu usled razvoja rđe. Na isti našin kao što rđa uništava automobil, tako isto slobodni radikali uništavaju ćelije. Kako ćelije počnu da odumiru, tako mastaju oboljenja srca i druge bolesti koje prouzrokuju prevremno starenje. Još jedna veoma bitna karatkareistika vitamina P je njegov anti-inflamatorni efekat. Korišćenjem vitamina P podstiče se brži oporava
...
OPSIRNIJE
|
Jesti nutricionistički izbalansirane obroke je odličan izbor kako za decu tako i za odrasle. Ustvari, davati primer deci kako da odaberu dobru hranu je najefektivnija stvar. Na žalost, mnoga deca danas ne znaju da naprave pravi odabir namirnica zato što ni njihovi roditelji ne znaju koji je pravi izbor hrane. Oni ne poriču da su vitamini i minerali neophodni deci i da će ih zadovoljiti uzimanjem voća i povrća. Takođe se mogu naći i u posnom mesu i mlečnim proizvdima, hrani koju deca zaobilaze kada prave izbor. Zašto baš jesti tu hranu kada na svetu ima toliko mnogo druge hrane u ponudi? Pogledajte dečijim očima. Šta vidite? Pizza, sladoled, hot-dog, čips, šećerni voćni napici, energetska pića, kolači, torte, slatkiši, bombone, pripremljeni paketi za poneti i ono što je najvažnije sve je spremno odmah samo posetite kiosk brze hrane. Ako ste ikada pogledali piramidu ishrane, videćete da su i ovi tipovi hrane zastupljeni, ali samo u veoma malim količinama. One ne smej
...
OPSIRNIJE
|
Da li su bezopasni kao što se to čini, mnoge diskusije se danas vode o vitaminskim dodacima ishrani. Uopšteno govoreći, uzimanje multivitaminskih dodataka je bezbedno i efikasno. U stvari, mnogo je sigurnije od mogućih posledica koje mogu nastati usled nedostatka vitamina i minerala organizmu. Današnji ubrzan tempo života učinio je da je jako teško da ljudi svih uzrasta unesu dovoljne količine vitamina kroz hranu. Mnogo više vremena se provodi na poslu nego kući, to znači da se češće jede vani. U isto vreme ljudi i gube kontrolu nad time šta jedu. Restoranska hrana obično nudi porcije koje su duplo ili troduplo veće od što bi trebalo. Proces pripremanja hrane je takav da koriste masti koje začepljuju arterije i ostale zasićene masti. Ishrana nije jedini problem. Stresovi uništavaju organizam, prepuno obaveza ljude natera da ne razmišljaju o tome da li su uneli dovoljne količine vitamina. Teško je izbeći stres, kozumiranje hrane usput, i neredovnu ishranu. Oni što je još i
...
OPSIRNIJE
|
|
Potrebno je:
10 jaja
10 kašika šećera
10 kašika brašna
Nadev:
8 jaja
400 g šećera u prahu
200 g čokolade
500 g maslaca
Glazura:
250 g ušpinovanog šećera
Priprema:
Penasto umutiti belanca, lagano dodavati šećer i jedno po jedno žumance. Kada je masa penasta, dodati joj jednu po jednu kašiku brašna, uz neprestano mešanje. Od ove mase peći deset kora u posebnom plehu za doboš tortu.
U međuvremenu, ulupati cela jaja sa šećerom u prahu i kuvati na pari. Kada krem počne da se zgušnjava, dodavati omekšalu čokoladu i kuvati još kratko vreme na pari. Ostaviti da se ohladi. Maslac penasto umutiti i dodavati mu jednu po jednu kašiku ohlađenog krema. Ovim nadevom premazati svaku koru i ređati ih jednu na drugu.
Gornju koru preliti ušpinovanim šećerom zlatnožute boje, pa kada se glazura učvrsti, vrelim nožem seći na režnjeve.
|
|
Potrebno je:
150 g brašna
100 g maslaca
60 g šećera
1 jaje
Za nadev:
100 g mlevenih badema
100 g šećera
1 jaje
50 g maslaca
1 dl konjaka
750 g suvih šljiva
1 dl jakog crnog čaja
Priprema:
Dan ranije očistiti suve šljive od koštica i potopiti u čaj kome je dodat konjak.
Napravti testo od brašna, maslaca, šećera i jajeta. Kada se dobije glatka masa, ostaviti da se odmori 20 minuta, a potom je još jednom premesiti. Razvući testo na dasci posutoj brašnom i njime obložiti kalup za pečenje.
Nadev napraviti od mlevenih badema, šecera, jajeta i razmekšalog maslaca. Ovaj krem preliti preko testa.
Peći 30 minuta u pećnici zagrejanoj na 200°C.
Kada je torta pečena, odozgo poređati suve šljive. Služiti toplo ili hladno.
|
|
Sastojci
200 g putera
100 g brašna
300 g mlevene praške šunke
400 g šampinjona
6 jaja
3 dl kisele pavlake
šoljica mleka
glavica crnog luka
prezle
malo parmezana
veza peršuna
so
Priprema
Penasto umutiti puter pa dodati žumanca, mleko, brašno i soli po ukusu. Kada se sve sjedini, uz lagano mešanje dodati sneg od šest belanaca. U podmazan kalup za tortu sipati masu i peći na umerenoj temperaturi. Pečenu tortu prohladiti i preseći na tri dela. Šampinjone iseckati na listiće i prodinstati zajedno sa sitno sečenim lukom. Dodati malo prezle, sečeni peršun, pola čaše kisele pavlake i soli po ukusu. Ovim filom premazati donji deo torte. Preko staviti drugi deo torte i njega filovati šunkom pomešanom sa pola čaše pavlake. Preko nadeva staviti gornji deo torte, premazati ga sa pola čaše pavlake, posuti parmezanom i ukrasiti listićima peršuna.
|
|
Sastojci
100 g ekspandiranog pirinča
200 g čokolade za kuvanje
2 kašike ulja
3 dl biljne pavlake
250 g jagoda
Priprema
Otopite čokoladu na pari sa uljem i u to dodajte pirinač. Masu sipajte u nauljen kalup za torte i stavite u frižider da se stegne. Ulupajte pavlaku i dodajte naseckane jagode, a nekoliko jagoda ostavite za dekoraciju. Preko stegnute čokolade nanesite šlag i ukrasite celim jagodama.
Savet
Neprijatelji čokolade su vlaga i po
|
|
Sastojci
500 g lisnatog testa
0,5 l biljne pavlake
500 g jagoda
50 g šećera
Priprema
Razvucite lisnato testo, stavite u pleh odgovarajuće veličine i pecite u rerni 15 minuta na 200 stepeni. Koru izvadite, ohladite, presecite dva puta i nafilujte umućenom biljnom pavlakom i jagodama. Tortu pospite šećerom u prahu.
Savet
Ako ne jedete jagode istog dana kada ste ih kupili, čuvajte ih u frižideru prekrivene aluminijumskom folijom da ostala hrana ne bi poprimila njihov miris
|
|
Sastojci
2 pakovanja tost hleba
400 g majoneza
2 pavlake
6 kiselih krastavaca
4 jajeta
200 g šunke
150 g kačkavalja
100 g sira
Priprema
U prvi fil stavite iseckana jaja i krastavce i na to dodajte jednu pavlaku i 200 grama majoneza. U drugi fil stavite seckanu šunku i izgnječen sir i na to jednu pavlaku i 200 grama majoneza. Sve lepo sjedinite, i prvi i drugi fil. U pleh ređajte tost hleb, premažite prvim filom, prekrijte sledećim redom tosta, a onda sledi drugi fil. Kada iskoristite sav fil i tost, preko svega izrendajte kačkavalj.
Savet
Ovo lagano predjelo biće ukusnije ako ga spremate danas za sutra, jer će se svi sastojci sjediniti a tost upiti svu pikantnu aromu
|
|
Sastojci
litar gustog soka od pomorandže
5 pudinga od vanile
10 kašike šećera
2 margarina
300 g šećera u prahu
300 g šlaga
100 g čokolade
15 krem bananica
300 g mlevenog keksa
Priprema
U litru soka skuvajte puding sa 10 kašika šećera. Umutite margarin sa šećerom u prahu. Kada se puding prohladi, sjedinite. Toj smesi dodajte i 100 g umućenog šlaga. Masu podelite na tri dela. U prvi deo dodajte mleveni keks i oblikujte tortu, drugi deo seckane krem bananice, treći deo 100 g rendane čokolade. Odozgo stavite 200 g umućenog šlaga.
Savet
Uz ovu laganu poslasticu prijaće vam čaša nekog desertnog vina
|
|
Sastojci
250 g margarina
250 g šećera u prahu
300 g mlevenih lešnika
300 g mlevenog keksa
400 ml biljne pavlake
kilogram banana
toping od čokolade
Priprema
Puter ili margarin umutite sa šećerom u prahu, pa dodajte očišćene i iseckane banane. Sve to umutite, pa spojte s mlevenim lešnicima i mlevenim keksom. Od dobijene mase oblikujte tortu (okruglu ili četvrtastu, prema želji). Spolja je celu premažite umućenom pavlakom. Ukrasite topingom.
Savet
Nemojte banane odvajati iz grozda jer se tako brže kvare
|
|
Sastojci
800 g šlaga
300 g mlevenog keksa
0,5 kg kajsija
2 „simke" od jagode
Priprema
Umutite šlag i podelite na tri dela. U prvi deo dodajte keks i razvucite na tabli koru debljine prsta. U drugi deo dodajte sitno seckane kajsije, to nek bude druga kora. U treći deo dodajte seckane „simke" i tim delom završite tortu. Po vrhu ukrasite seckanim kajsijama.
Savet
Za pripremu ove torte neće vam trebati puno vremena, a prijaće svima tokom tropskih vrućina
|
|
Sastojci
1,5 l mleka
4 pudinga od vanile
2 pudinga od čokolade
150 g šećera
375 g margarina
3 kesice vanil šećera
300 g keksa
300 g oraha
300 g kokosa
Priprema
U pola litra mleka skuvati dva pudinga od čokolade sa 50 g šećera. U vruć puding umešati 125 g margarina, dodati vanil šećer i mleveni keks. U litar mleka skuvati četiri pudinga od vanile sa 100 g šećera i dodati 250 g margarina. Masu prepoloviti i u jedan deo dodati vanil šećer i kokos, a u drugi deo vanil šećer i mlevene orahe. U kalup za tortu sipati filove jedan na drugi, redosledom kojim su napravljeni. Ohladiti tortu, ukrasiti šlagom, posuti rastopljenom čokoladom i poslužiti.
Savet
Kalup za tortu najlakše ćete oprati ako ga odmah, dok je još topao, istrljate novinskim papirom i uklonite sve ostatke testa. Zatim ga operete na uobičajen način.
|
|
Sastojci
litar mleka
200 g šećera
4 pudinga od vanile
2 milke bele
margarin
300 g šlag krema
4 dl kisele vode
učvršćivač za šlag
pakovanje rozen kora
200 g šlaga za filovanje
Priprema
U litar mleka stavite 200 g šećera. Kada proključa, dodajte četiri pudinga od vanile. Skuvajte to, pa sklonite s vatre i dodajte dve bele milke da se lepo istope. Ohladite smesu. Umutite jedan margarin i ubacite u fil. Umutite 300 g šlaga sa četiri decilitra kisele vode i jednim učvršćivačem za šlag. Filujte rozen kore: kora, fil, šlag i sve tako dok se ne istroši materijal, a na kraju ide šlag.
Savet
Uz ovu laganu tortu prijaće vam čaša nekog desertnog vina
|
|
Sastojci
1,5 l mleka
4 pudinga od vanile
2 pudinga od čokolade
150 g šećera
375 g margarina
3 kesice vanil šećera
300 g keksa
300 g oraha
300 g kokosa
Priprema
U pola litra mleka skuvajte dva pudinga od čokolade sa 50 g šećera. U vruć puding dodajte 125 g margarina, jedan vanil šećer i mleveni keks. U litru mleka skuvajte četiri pudinga od vanile sa 100 g šećera i umešajte 250 g margarina. Masu prepolovite i u jedan deo dodajte jedan vanil šećer i kokos, a u drugi deo jedan vanil šećer i mlevene orahe. U kalup za tortu sipajte filove jedan na drugi, redosledom kojim su napravljeni. Ohladite tortu, ukrasite šlagom, pospite rastopljenom čokoladom i poslužite
Savet
Špric za ukrašavanje torte treba držati vertikalno nad površinom torte. Desnom rukom se istiskuje šlag a levom vodi vrh šprica. Pre početka ukrašavanja iz šprica treba istisnuti malo šlaga
|
Sastojci 500 g banana Testo jaje 250 g šećera u prahu 200 g oraha 100 g keksa sok od jednog limuna 3 kašike ruma 4 štangle čokolade Krem 125 g putera 100 g žele bombona 3 kašike šećera u prahu Pena 3 belanca 6 kašika šećera Priprema Zamesite 250 g šećera u prahu, jaje, 100 g mlevenog keksa, 200 g mlevenih oraha, sok od jednog limuna, tri kašike ruma i četiri štangle rastopljene čokolade. Masu podelite na dva dela. Jedan deo mase oblikujte, po želji, u vidu kruga ili pravougaonika, stavite na ravan tanjir i pospite šećerom u prahu. Preko testa stavite kolutove banane, šupljine između banana popunite kremom i onda premažite celu tortu. Krem: Penasto umutite 125 g putera s tri kašike šećera u prahu. U ovo dodajte po dužini presečene žele bombone. Prekrijte drugom polovinom testa, oblikovanom poput one prve, i premažite spolja debelim slojem pene koju pripremate tako što tri belanca i š
...
OPSIRNIJE
|
Zbog vitamina B, kruška pomaže organizmu da se bori sa svakodnevnim stresom i ujedno hrani nervni sistem  Ako ste neraspoloženi, tužni ili razočarani, pojedite krušku. To popularno voće u Srbiji neverovatan je izvor energije jer sadrži veliku količinu monosaharida: fruktozu i glukozu, kao i levulozu - najslađi prirodni šećer. Istovremeno, svaki plod predstavlja pravu malu riznicu vitamina B-kompleksa koji pomaže organizmu da se bori sa stresom i hrani nervni sistem. Stručnjaci je preporučuju kao voće za podizanje raspoloženja. Jača pluća Upravo zbog visokog sadržaja vlakana, kruške su poželjan deo jelovnika. Zreo plod pomaže u regulaciji nivoa lošeg holesterola u krvi, ali i kod kašlja, alkoholizma, reumatoidnog artritisa i kamena u žuči. Jača pluća, organe za varenje, žučnu kesu i žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Odličan diuretik Sirova i neoljušten
...
OPSIRNIJE
|
Podstiče rad creva, pomaže u lečenju anemije i dijareje, ublažava nesanicu i otklanja zadah iz usta Osim minimalne količine kalorija i masti, dunja je bogata proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina, najviše ima vitamina C. Ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B1 i B2, kao i nijacina. Od minerala su najzastupljeniji bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor. Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i zavidne količine amigdalina. Semenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom. Leči anemiju, disajne puteve, podstiče varenje Listovi i seme dunje se od davnina koriste za pravljenje lekovitih sokova, čajeva, sirupa i raznih drugih preparata. Plod dunje je sjajno sredstvo u lečenju anemije. Sluz pripremljena od dunjinog semena koristi se u lečenju rana koje nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika i opekoti
...
OPSIRNIJE
|
Mešavine ceđenog bobičastog voća, pre svega koktel od kupine, ribizle, borovnice, brusnice i crnog grožđa, opuštaju zidove arterija i na taj način regulišu krvni pritisak, jačaju srčani mišić i ublažavaju aritmiju i tahikardiju. |
Nar-Voće koje topi kilograme 
Jedan od lepših jesenjih plodova, nar, već vekovima se koristi kao lekovito sredstvo, ali i za borbu protiv suvišnih kilograma Nar se koristi protiv uznemirenosti stomaka, konjunktivitisa i hemoroida. Sadrži tri puta više antioksidanata od zelenog čaja i stoga je odličan borac protiv srčanih bolesti i slobodnih radikala. Posebno je efektan u sprečavanju raka prostate i raka grudi. Bogat je vitaminima A, C, E, B5, kalijumom i gvožđem. Vitamin E je antioksidant koji usporava starenje mozga i može pomoći u usporavanju procesa Alchajmerove bolesti, dok će vitamin C učiniti da vaš ten zablista. Osim toga, nar ima antibakterijsko svojstvo, ojačava krvne sudove i smiruje upalne procese u organizmu. Ublažava tegobe klimaksa i dobar je za prostatu. Sadrži materije slične estrogenu zbog čega
...
OPSIRNIJE
|
Sveži plodovi kupine sprečavaju taloženje lošeg holesterola, pojavu anemije, arterioskleroze, nastanak raznih srčanih oboljenja, moždanog udara, snižavaju krvni pritisak, jačaju imuni sistem organizma. Narodna medicina kupine preporučuje i za lečenje raznih kožnih bolesti, upale grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Sok i meso zrelih bobica prave su karotenske bombe koje štite osetljive telesne ćelije od slobodnih radikala. Kupine jačaju imunosistem zbog visokog nivoa vitamina C, a delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe s venama i hemoroidima. |
Lešnik- Čuvar srca 
Orašasti plod pomaže kod žutice, proširenih vena, upale pluća, a preporučuje se i u lečenju niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida... Ako se bar šaka lešnika nađe na vašem svakodnevnom meniju, nećete morati da razmišljate o visokom pritisku ili visini lošeg holesterola u krvi, a nutricionisti tvrde da upravo porcija tog orašastog ploda može biti odlična alternativa za užinu između obroka. Štiti krvne sudove Plodovi lešnika imaju blagotvorno i lekovito dejstvo na ljudski organizam. Određeni elementi u sastavu ploda pozitivno utiču na krvne sudove, štite srčani mišić i snižavaju krvni pritisak. Tanka kožica na površini ploda sadrži polifenole koji su savršena preventiva od srčanog udara, ali i smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja i angine pektoris. Lekoviti čaj U narodnoj medicini od kore lešnika pr
...
OPSIRNIJE
|
Pronađite dan rođenja i drvo. Ova zanimljivost potiče od starog verovanja u keltskoj mitologiji. Jan. 01 - Jan. 11 - Jelka Jan. 12 - Jan. 24 - Brest Jan. 25 - Feb. 03 - Platan Feb. 04 - Feb. 08 - Topola Feb. 09 - Feb. 18 - Smreka Feb. 19. - Feb. 28 - Bor Mar. 01 - Mar. 10 - Žalosna vrba Mar. 11 - Mar. 20 - Limun Mar. 21 - Hrast Mar. 22 - Mar. 31 - Lešnik Apr. 01 - Apr. 10 - Mušmula Apr. 11 - Apr. 20 - Javor Apr. 21 - Apr. 30 - Orah Maj 01 - Maj 14 - Topola Maj 15 - Maj 24 - Kesten Maj 25 - Jun 03 - Jasen Jun 04 - Jun 13 - Žbun Jun 14 - Jun 23 - Smokva Jun 24 - Breza Jun 25 - Jul 04 - Jabuka Jul 05 - Jul 14 - Jelka Jul 15 - Jul 25 - Brest Jul 26 - Avg. 04 - Platan Avg. 05 - Avg. 13 - Topola Avg. 14 - Avg. 23 - Smreka Avg. 24 - Sep. 02 - Bor Sep. 03 - Sep. 12 - Žalosna vrba Sep. 13 - Sep. 22 - Limun Sep. 23 - Maslina Sep. 24 - Okt. 03 - Lešnik Okt. 04 - O
...
OPSIRNIJE
|
Da je seks u braku veoma bitan, pa i neophodan dokazala je jedna Francuskinja na sudu koji je mužu zbog seksualnog zapostavljanja supruge naložio da plati odštetu od 10.000 evra. Apelacioni sud je potvrdio odluku porodičnog suda u Nici od januara 2009. koji je krivicu za razvod braka, posle 21 godine braka, pripisao mužu. Kao i na prvostepenom suđenju i Apelacioni sud je majci dvoje dece, dosudio 10.000 evra odštete na ime "višegodišnjeg nemanja seksa". Sud se pozvao na član 1382. Građanskog zakonika koji predviđa da svako "ko prouzrokuje štetu drugome" mora da plati odštetu. mondo |
U Beču je otvorena prva međunarodna škola seksa. Godina košta oko 2.000 evra.
Guliver/Getty images
Prva škola primenjene seksualnosti otvorena je u Beču, a direktorka Jiva Mari Tompson rekla je da će se nastavni program zasnivati na praksi, a ne teoriji.
"Cilj je da svako ko završi školu postane vrhunski ljubavnik. Studenti će imati teoretska predavanja, ali će zapravo usavršavati praksu. U programu su anatomija, tehnike zavođenja i vođenja ljubavi, seksualne poze", rekla je ona.
Učenici stariji od 16 godina koji "keširaju" 2.000 evra po godini živeće u posebnom domu, gde neće biti podele na muške i ženske sobe, već će svi moći neometano da... vežbaju za ispite.
Austrijska vlada već je zabranila reklamu za ovu školu, na kojoj se, naravno, nalazio par koji vodi ljubav.
(MONDO)
|
|