1:23 PM Kakvu moć ljudski geni zaista imaju? | |
| Svojom teorijom evolucije Čarls Darvin je postavio temelje moderne biologije, genetskog inženjeringa, matičnih ćelija i tehnike kloniranja. Za većinu savremenih naučnika i genetičara teorije o evoluciji su potvrđene. Posmatrajući prirodu Čarls Darvin je došao do revolucionarnog saznanja, da sva živa bića potiču od jedne jedine vrste. Svojevremeno to je bila samo smela špekulacija. Ali Darvin je bio u pravu. Najbolji primer za to su poznate Darvinove zebe koje imaju različite kljunove. Neke imaju kratak i širok kljun kako bi mogle da krckaju orahe i semenke, dok druge imaju duge tanke kljunove kako bi mogle sa njima da prodru duboko u cvetove. Postoje i zebe koje imaju savijene, špicaste ili kratke kljunove. Evolucija kroz prilagođavanje životnoj sredini. Savremena genetika je potvrdila Darvinovu tezu. I zbog toga veliki istraživač i sanjar, jedan od pronalazača DNK Džejms Votson kaže. „Za mene je Čarls Darvin najvažnija ličnost koja je ikada živela." Oktiće o strukturi DNK Godine 1953. Džejms Votson i Frensis Krik došli su do otkrića, koje potvrđuje većinu Darvinovih teorija evolucije. Za razjašnjenje molekularne strukture nukleinskih kiselina, 1962. njih dvojica su podelili Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu. „Svaka epoha ima događaje koji je obeležavaju, a događaj koji predstavlja preokret u modernoj biologiji poslednjih 200 godina, po meni, bio je 1859. kada je objavljena Darvinova knjiga o nastanku vrsta. Drugi preokret dogodio se 1953. kada je objavljeno otkriće Votsona i Krika o strukturi DNK", objašnjava Edvard Ozborn Vilson, koji spada u najpoznatije savremene biologe. Doprinos dao i Gregor Mendel Ali između Darvina, Votsona i Krika postojao je još neko ko je dao značajni doprinos modernoj biologiji. To je Darvinov savremenik, austrijski monah Gregor Mendel. On je Darvinu slao rezultate do kojih je dolazio pokušavajući da ukrsti grašak, kaže istoričar Ernst Peter Fišer. „Čarls Darvin tada još nije poznavao zakone nasleđa. Poznato je da je Darvin dobio jedan primerak novina u kojima su bili objavljeni rezultati istraživanja Gregora Mendela, i da ih nije otvorio. Znači da mu nisu bili poznati zakoni nasleđa i on sebi nije mogao da predstavi smisao mehanizma nasleđa". Zagonetka je rešena? Zahvaljujući Gregoru Mendelu, Votsonu i Kriku, naučnici su mogli da reše zagonetku Darvinovih zeba. Uz pomoć DNK može se uočiti i kako se živa bića preobražavaju, a njihova spoljašnjost menja. Naime, ako se gen aktivira on proizvodi određeni protein u ćelijama. Na primer, ako se aktivira gen za protein BMP4, onda će kljun zebe biti kratak i širok. Ukoliko se aktivira gen za protein kalmodulin (Calmodulin),onda će kljun zebe biti dug i tanak. Osim toga naučnici danas znaju da evolucija ne nastaje promenom gena nego uz pomoć različitih uključivanja i isključivanja gena. Ta predstava o „genetskom prekidačima" objašnjava i to da ne postoje specifični „ljudski geni". Čovek ima 21.000 gena, koliko ima i jedan miš. Znači da nisu potrebni novi geni, da bi nastale nove vrste, oni se samo moraju drugačije kombinovati i aktivirati. Organizam je veoma kompleksna tvorevina Na tom polju istražuje i biolog Kristijane Nislajn-Folhard koja je 1995. godine dobila Nobelovu nagradu za medicinu koja upozorava: „Osnovna greška je u tome što ljudi veruju, da kada su nešto razumeli da to onda mogu i da promene. Organizam je veoma kompleksna tvorevina. Praktično ne postoji mogućnost da se gen ciljano promeni a da ne ostanu posledice." Ali neki istraživači stvari vide drugačije, kao na primer Jan Vilmut koji je dosada važio za oca prve klonirane ovce Doli. Vilmut je sada priznao da to nije njemu uspelo nego njegovom kolegi Kejtu Kemblu 1996. godine. "Gospodar gena" Ili američki biohemičar Krejg Venter „Gospodar gena" koji sa svojom privatnom firmom Celera Genomics predstavlja jaku konkurenciju međunarodnom istraživačkom projektu „Hjuman genom prodžekt". Njegove vizije o evoluciji često su avanturističke. „Možda to zvuči kao naučna fantastika. Ali, dizajn i specifična genetska selekcija zameniće Darvinovu evoluciju." Jake reči zbog kojih bi se Darvin verovatno mudro smešio. Jer od kako je pre 150 godina, objavljena knjiga sa revolucionarnim zapažanjima, Darvin je stalno bio izložen kritici. Bilo je mnogo pokušaja da se umanji njegov značaj. Ipak, Čars Darvin jeste i ostaće jedan od najuticajnijih i najvažnijih naučnika svih vremena. | |
|
| |
| Total comments: 0 | |