8:56 PM Milioni pate od sindroma kompjuterskog vida | |
Sindrom komjuterskog vida je medicinsko stanje povezano sa našom zavisnošću od digitalnih uređaja – od kompjutera, preko mobilnih telefona, do ručnih video igara i elektronskih knjiga. Lekari procenjuju da samo u SAD skoro 80 miliona ljudi možda pati od tog sindroma. A nije uračunato sve više dece, kod koje se razvija problem s vidom, povezan sa elektronskim uređajima. Ukoliko provodite više od tri sata dnevno ispred kompjutera ili elektronskog terminala, verovatno imate neki određeni nivo onoga što lekari nazivaju sindromom kompjuterskog vida. Doktor Majkl Duenjas iz Američkog udruženja optometrista. „Taj sindrom uzrokuje zamor, može da izazove glavobolju, bolove u vratu, leđima, ali i pojave kao što su diplopija ili dupli vid i povremeno zamagljeni vid". Doktorka Rejčel Bišop je šef savetničkog odeljenja u Nacionalnom institutu za zdravlje u Vašingtonu. „To ne oštećuje oči i ne uzrokuje bolesti kao što su glaukom ili dijabetička retinopatija, to nije takva vrsta bolesti. To je površinsko isušivanje i naporno je za oko zbog fokusiranja". Dr Bišop kaže da su istraživanja pokazala da ljudi nedovoljno trepću kada su skoncentrisani na ono što rade na kompjuteru i to izaziva isušivanje i umor: „Postoji mišić i oku koji fokusira oko na ono u šta gledate. Ekran kompjutera je obično na većoj razdaljini od one na kojoj držite knjigu i ako se vaša pažnja nastavi satima, taj mišić se umara". Dr Duenjas kaže da sindrom može da izazove lošu produktivnost - kod odraslih - i teškoće u učenju i lošije ocene u školi - kod dece. „Činjenica je da čak i deca u današnje vreme provode duge periode vremena ispred kompjutera, a mnogi igraju igre koristeći džojstike, što dodatno opterećuje njihov sistem vida". Lekari se slažu da je gledanje u elektronski ekran različito od gledanja u štampani materijal. Štampa ima bolji kontrast, dok je mnogo teže fokusirati se na elektronski ekran i to zahteva više napora. „To ima veze sa prilagođavanjem kontrasta, osvetljenja i umanjivanjem smetnji, kao što je odsjaj, koji može da izazove prenapregnutost", smatra dr Bišop. Međutim, dr Duenjas navodi da prema istraživanjima, najmlađi imaju sve veće probleme. „Ustanovili smo da sve više dece postaje kratkovido zbog preteranog korišćenja ručnih elektornskih uređaja". Lekari kažu da neki jednostavni koraci mogu da reše većinu problema. Na primer, naočare za rad. „To je nova vrsta naočara, koje se nazivaju naočare za rad. Kod njih se, za razliku od tradicionalnih bifokalnih i trifokalnih naočara, na kojima se na vrhu nalaze stakla za daljinu, a ispod za blizinu ili srednju udaljenost, na vrhu nalaze stakla za rad na kompjuteru, jer mi uglavnom tako gledamo kada radimo na kompjuteru", objašnjava dr Bišop. Lekari takođe preporučuju korišćenje kapi za oči, koje održavaju vlažnost, pauziranje u gledanju u kompjuter svakih 15 minuta i još nešto. „Osigurajte da visina kompjuterskog ekrana bude optimalna. Najbolje je da bude oko 10 centimetara ispod vašeg vidnog polja. Ne želite da gledate iznad vašeg ekrana", zaključuje dr Duenjas. Iako rešenje izgleda jednostavno, lekari očekuju da će sindrom kompjuterskog vida biti još veći problem, kako sve više filmova i televizijskih programa postaje dostupno za gledanje preko kompjutera, i sa sve većim brojem malih elektronskih uređaja. | |
|
| |
| Total comments: 0 | |