Vitamin D, ponekad ga nazivaju i antirahitični vitamin, je jedini vitamin koji je telo sposobno da samo proizvede. Jedini uslov je da telo mora biti izloženo sunčevoj svetlosti da bi se sintetisao ovaj vitamin. Nije neophodno da se sunčanju posveti mnogo vremena da bi se postigli efekti. Jedan sat nedeljno je sasvim dovoljno. Ostale količine koje su telu neophodne moraju se uneti ishranom ili dodacima.

Vitamin D je veoma stabilan vitamin rastvorljiv u mastima. Kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima i vitamin D telo može deponovati za kasnije potrebe. Budući da je stabilan, on nije podležan degradaciji tokom procesa pripremanja hrane.

Vitamin D pomaže telu u apsorbciji kalcijuma i tome se obezbeđuju da kosti budu jače, manje krte i teže lomljive. Dovoljne količine vitamina D u velikoj meri smanjuju rizik od osteoporoze i sličnih oboljenja. On može ublažiti efekate artritisa i držati bol pod kontrolom. Vitamin D je takođe neophodan u procesu apsorbcije fosfora ... OPSIRNIJE

Vitamin E (Alfa-tokoferol)

Vitamin E je rastvorljiv u mastima i kao takav predstavlja kombinaciju hemijskih jedinjenja koja uključuju alfa-tokoferol. Sva tkiva u telu sadrže vitamin E, ali najveće koncentracije se nalaze u hipofizi i nadbubrežnoj žlezdi. Kako telo nije u stanju da proizvodi ovaj vitamin, ono se mora osloniti na ishrani i dodatke da bi se obezbedila preporučena dnevna doza.

Vitamin E je još jedan od važnih vitamina koji pomaže organizmu na mnogo načina. Prvo i najvažnije, on je antioksidans i kao takav neutralizuje slobodne radikale i štiti organizam od mogućih oštećenja. Zajedno sa vitaminom C i vitaminom A, ovi antioksidansi pomažu u usporavanju starenja i mogu pomoći u prevenciji raka prostate i drugih vrsta raka.

Druga važna uloga vitamina E u organizmu je održavanju LDL holesterola na najnižem nivou. LDL je loš holesterol koji vremenom može prouzrokovati oštećenja arterija i bolesti srca prouzrokovane krvnim ugrušcima.

Vitamin E podstič ... OPSIRNIJE

Kao član porodice vitamina B-kompleksa, vitamin H je verovatno poznatiji pod nazivom Biotin ili vitamin B7. Vitamin H je vitamin rastvorljiv u vodi, što bi značilo da ukoliko ga organizam ne iskoristi on se eliminiše urinom. Za razliku od ostalih vitamina koje telo uzima iz hrane, ovaj vitamin se sintetiše uz pomoć bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Kako su dnevne potrebe za ovim vitaminom male, i kako je prisutan u mnogim namirnicama, i kako je telo sposobno da ga proizvodi, veoma retko se sreće nedostatak vitamina H.

Jedan od biotinovih glavnih zaduženja je da obezbedi pravilan rast. On pomaže proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Ćelijama je posebno važan ovaj vitamin jer im je neophodan za pravilan rast i regeneraciju. Telu je potreban vitamin H i u proizvodnji masnih kiselina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H i on je veoma važan u proizvodnji koštane srži. Biotin je uključen i u proces prenosa ugljen dioksida.

Kao i ko ... OPSIRNIJE

 

Vitamin K je još jedan od vitamina rastvorljivih u mastima koji se sreće u tri različite forme koje su međusobno veoma slične. Ovaj vitamin telo je sposobno da samo obezbedi pomoću bakterija koje se nalaze u debelom crevu.

Vitamin K se često naziva antihemolargični vitamin jer mu je to jedan od najglavnijih zadataka. Međutim, obavlja i mnoge druge funkcije koje su veoma važne za naš organizam.

Zgrušavanje krvi je neophodno kod zarastanja rana i vitamin K je potreban kako bi to regulisao i stvorio ugrušak koji će zaustaviti krvarenja. Zanimljivo je da novorođenčad nemaju bakterije neophodne za prizvodnju vitamina K. Zato je neophodno da ih se obezbedi vitamin K dok njhov organizam ne bude sposoban da da sam sintetiše.

Vitamin K igra glavnu ulogu u prevenciji koronarnih oboljenja. On taj zadatak obavlja tako što kalcijum drži daleko od zidova arterija. Kako kalcijum nije prisutan, on ne može oštetiti zidove ili zakrčiti arterije ili tkivo oko njih. Kori ... OPSIRNIJE

Vitamin P je vitamin rastvorljiv u vodi. Ima kristalnu strukturu i on je tu karatkeristiku uzeo od Bioflovonida. U slučaju vitamina P, njegova glavna funkcija je da odrzava krvni sistem zdravim. Jedini način da ispuni ovaj zadatak je da omogući da kapilari budu otporni na potencijalna krvarenja. To pomaže jačanju kapilara i jača krvni sistem u zaštiti od bolesti i infekcija.

U slučaju vitamina P, veoma je važna njegova aktioksidativna svojstva. Antioksidansi smanjuju loša dejstva slobodnih radikala. Ako ih ne neutralizujemo, slobodni radikali mogu ozbiljno oštetiti ćelije. Oksidacija je ono što se dešava automobilu usled razvoja rđe. Na isti našin kao što rđa uništava automobil, tako isto slobodni radikali uništavaju ćelije. Kako ćelije počnu da odumiru, tako mastaju oboljenja srca i druge bolesti koje prouzrokuju prevremno starenje.

Još jedna veoma bitna karatkareistika vitamina P je njegov anti-inflamatorni efekat. Korišćenjem vitamina P podstiče se brži oporava ... OPSIRNIJE

Jesti nutricionistički izbalansirane obroke je odličan izbor kako za decu tako i za odrasle. Ustvari, davati primer deci kako da odaberu dobru hranu je najefektivnija stvar. Na žalost, mnoga deca danas ne znaju da naprave pravi odabir namirnica zato što ni njihovi roditelji ne znaju koji je pravi izbor hrane.

Oni ne poriču da su vitamini i minerali neophodni deci i da će ih zadovoljiti uzimanjem voća i povrća. Takođe se mogu naći i u posnom mesu i mlečnim proizvdima, hrani koju deca zaobilaze kada prave izbor. Zašto baš jesti tu hranu kada na svetu ima toliko mnogo druge hrane u ponudi?

Pogledajte dečijim očima. Šta vidite? Pizza, sladoled, hot-dog, čips, šećerni voćni napici, energetska pića, kolači, torte, slatkiši, bombone, pripremljeni paketi za poneti i ono što je najvažnije sve je spremno odmah samo posetite kiosk brze hrane.

Ako ste ikada pogledali piramidu ishrane, videćete da su i ovi tipovi hrane zastupljeni, ali samo u veoma malim količinama. One ne smej ... OPSIRNIJE

Da li su bezopasni kao što se to čini, mnoge diskusije se danas vode o vitaminskim dodacima ishrani. Uopšteno govoreći, uzimanje multivitaminskih dodataka je bezbedno i efikasno. U stvari, mnogo je sigurnije od mogućih posledica koje mogu nastati usled nedostatka vitamina i minerala organizmu.

Današnji ubrzan tempo života učinio je da je jako teško da ljudi svih uzrasta unesu dovoljne količine vitamina kroz hranu. Mnogo više vremena se provodi na poslu nego kući, to znači da se češće jede vani. U isto vreme ljudi i gube kontrolu nad time šta jedu. Restoranska hrana obično nudi porcije koje su duplo ili troduplo veće od što bi trebalo. Proces pripremanja hrane je takav da koriste masti koje začepljuju arterije i ostale zasićene masti.

Ishrana nije jedini problem. Stresovi uništavaju organizam, prepuno obaveza ljude natera da ne razmišljaju o tome da li su uneli dovoljne količine vitamina. Teško je izbeći stres, kozumiranje hrane usput, i neredovnu ishranu. Oni što je još i ... OPSIRNIJE

Potrebno je:

10 jaja
10 kašika šećera
10 kašika brašna

Nadev:
8 jaja
400 g šećera u prahu
200 g čokolade
500 g maslaca

Glazura:
250 g ušpinovanog šećera
Priprema:

Penasto umutiti belanca, lagano dodavati šećer i jedno po jedno žumance. Kada je masa penasta, dodati joj jednu po jednu kašiku brašna, uz neprestano mešanje. Od ove mase peći deset kora u posebnom plehu za doboš tortu.

U međuvremenu, ulupati cela jaja sa šećerom u prahu i kuvati na pari. Kada krem počne da se zgušnjava, dodavati omekšalu čokoladu i kuvati još kratko vreme na pari. Ostaviti da se ohladi. Maslac penasto umutiti i dodavati mu jednu po jednu kašiku ohlađenog krema. Ovim nadevom premazati svaku koru i ređati ih jednu na drugu.

Gornju koru preliti ušpinovanim šećerom zlatnožute boje, pa kada se glazura učvrsti, vrelim nožem seći na režnjeve.

Potrebno je:

150 g brašna
100 g maslaca
60 g šećera
1 jaje

Za nadev:

100 g mlevenih badema
100 g šećera
1 jaje
50 g maslaca
1 dl konjaka
750 g suvih šljiva
1 dl jakog crnog čaja

Priprema:

Dan ranije očistiti suve šljive od koštica i potopiti u čaj kome je dodat konjak.

Napravti testo od brašna, maslaca, šećera i jajeta. Kada se dobije glatka masa, ostaviti da se odmori 20 minuta, a potom je još jednom premesiti. Razvući testo na dasci posutoj brašnom i njime obložiti kalup za pečenje.

Nadev napraviti od mlevenih badema, šecera, jajeta i razmekšalog maslaca. Ovaj krem preliti preko testa.

Peći 30 minuta u pećnici zagrejanoj na 200°C.

Kada je torta pečena, odozgo poređati suve šljive. Služiti toplo ili hladno.

Sastojci
200 g putera
100 g brašna
300 g mlevene praške šunke
400 g šampinjona
6 jaja
3 dl kisele pavlake
šoljica mleka
glavica crnog luka
prezle
malo parmezana
veza peršuna
so

Priprema
Penasto umutiti puter pa dodati žumanca, mleko, brašno i soli po ukusu. Kada se sve sjedini, uz lagano mešanje dodati sneg od šest belanaca. U podmazan kalup za tortu sipati masu i peći na umerenoj temperaturi. Pečenu tortu prohladiti i preseći na tri dela. Šampinjone iseckati na listiće i prodinstati zajedno sa sitno sečenim lukom. Dodati malo prezle, sečeni peršun, pola čaše kisele pavlake i soli po ukusu. Ovim filom premazati donji deo torte. Preko staviti drugi deo torte i njega filovati šunkom pomešanom sa pola čaše pavlake. Preko nadeva staviti gornji deo torte, premazati ga sa pola čaše pavlake, posuti parmezanom i ukrasiti listićima peršuna.