Ako želite da prestanete da pušite, a to vam nikako ne uspeva, znajte da još uvek ima nade, japanski naučnici pokušavaju proizvesti cigaretu bez nikotina i tako postići da pušenje izaziva slabiju zavisnost.

Naučnici su tri godine proučavali gen koji prenosi nikotin iz stabljike duvana u lišće pa se nadaju da će im dobivena saznanja pomoći da jednog dana proizvedu cigaretu koja i dalje ima ukus duvana, ali izaziva manju zavisnost.

"Sledeći korak je uzgoj biljaka duvana koje neće imati nikotin u listovima. Međutim, u tom postupku moglo bi se dogoditi da blokiranje prenošenja nikotina u listove dovede do akumulisanja nikotina u ćelijama korena što bi celu biljku moglo učiniti otrovnom", objašnjava profesor Kazufumi Yazaki koji se nada da će ovaj pomak pomoći ljudima koji se žele rešiti ove nezdrave navike.

 

Ljudi koji muziku slušaju preko slušalica imaju hiljadu puta više bakterija u ušima od ostalih, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno na Kastruba Medicinskom Univerzitetu u Indiji. Iako je većina tih bakterija potpuno bezopasna, neke poput stafilokoka mogu prouzrokovati niz bolesti od kojih su neke smrtonosne.

Kako objašnjavaju istraživači zatvaranje uha sa slušalicama omogućava bakterijama da se razmnožavaju. Naime, kad se uši zatvore u njima postaje toplije i vlažnije što stvara savršeni ambijent za razvoj mikroorganizama koji odatle nesmetano mogu krenuti dublje u ljudsko telo.

Ovo je definitivno dobar razlog zašto ne biste trebali slušalice deliti sa drugima.

Prenos bakterija se povećava sa čestom i kontinuiranom upotrebom slušalica, a mogućnosti za prenos bakterija maksimalno se povećavaju kada ljudi razmenjuju međusobno slušalice kako bi slušali muziku", objasnili su indijski istraživači. "Upravo iz tog razloga savetujemo da svoje slušal ... OPSIRNIJE

Proučavajući blizance naučnici su utvrdili da je onaj koji je fizički aktivniji, istovremeno biološki mlađi. Otkriveno je da se ključni delovi molekula DNK neaktivnih osoba brže skraćuju što rezultira bržim starenjem ćelija.

Istraživanje je sproveo naučni tim King koledža u Londonu, a proučavanjem je bilo obuhvaćeno 2.400 blizanaca.

Rezultati studije nisu iznenađujući. Danas i laici znaju koliko je fizička aktivnost značajna, ali uprkos tome 60 do 85 odsto stanovništva sveta to ne uvažava. Bar ne u dovoljnoj meri da bi to koristilo njihovom zdravlju.

Poslednjih decenija mnogo se govori o fizičkoj aktivnosti jer se ljudi zbog velikih promena u načinu života sve manje kreću. Čovek sve više postaje "sedeća vrsta" što je uticalo na porast oboljevanja, pre svega srca i krvotoka, zglobova, šećerne bolesti i gojaznosti.
Iako je i umerena, ali redovna fizička aktivnost vrlo važna za čovekovo zdravlje, većina to zanemaruje. U Svetskoj kardiološkoj federaciji proc ... OPSIRNIJE

Pri univerzitetu u Sidneju otvoren je centar za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje.

Naučniciće u ovom centru, između ostalog, pokušati da utvrde da li postoji veza između nedovoljnog spavanja i oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, demencija i manična depresija.

Istraživači veruju da postoji nedovoljna svest o tome koliko je spavanje važno za zdravlje i da je moguće usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju.

Naomi Rodžers, šef laboratorije koja će vršiti ova ispitivanja, za Bi-Bi-Si objašnjava zašto su naučnici posumnjali da ova veza uopšte postoji i kaže da je poznato da je kod većine ovakvih bolesti i poremećaja jedan od glavnih i najvažnijih simptoma poremećen ciklus sna i budnosti.

Vrlo često se dešava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću.

"Prisutni su i brojni poremećaji samog sna, a nas zanima da li ti poremećaji u ... OPSIRNIJE

Istovremena sklonost ka četiri loše navike: pušenju, alkoholu, nedostatku fizičke aktivnosti i lošoj ishrani, mogu čoveka da učine i 12 godina starijim, pokazalo je istraživanje.

Nakon 20 godina praćenja skoro 5.000 odraslih Britanaca, naučnici su došli do zaključka da loše navike izuzetno nepovoljno utiču na zdravlje.

Te loše navike su: više od tri alkoholna pića dnevno za muškarce, odnosno dva za žene, manje od dva sata vežbanja nedeljno i uzimanje voća i povrća manje od tri puta dnevno. "Organizam osoba koje su sklone ovim navikama je i do 12 godina stariji u odnosu na one koji nisu imali nijednu od tih navika", rekla je glavni istračivač Elizabet Kvavik sa Univerziteta u Oslu.

Sve loše navike imalo je 314 osoba, a tokom trajanja studije umrlo je njih 91, odnosno 29 odsto. Među 387 najzdravijih ljudi, onih koji nisu imali nijednu od ovih navika umrlo je njih 32, odnosno osam odsto.

Najčešći uzroci smrti bile su bolesti srca i rak, oboljenja koja s ... OPSIRNIJE

Niske doze aspirina, kakve se uzimaju da bi se smanjio rizik od srčanog udara i šloga, takođe mogu da smanje i rizik od raka debelog creva, poručuju britanski lekari.

Dr Piter Rotvel i njegove kolege iz Bolnice Džon Retklif u Oksfordu, su ustanovili da se konzumiranjem aspirina smanjuje rizik od kolorektalnog kancera za četvrtinu, a smrt od te bolesti za trećinu, prenosi Rojters.

Rak debelog creva je, inače, druga najčešća vrsta kancera u razvijenim zemljama, posle raka pluća.

Oksfordski stručnjaci su do tog zaključka došli proučivši rezultate četiri velike studije, kojima je ukupno bilo obuhvaćeno 14.000 osoba. Polovina njih je svakodnevno uzimala male doze aspirina kao prevenciju srčanih oboljenja.

Takve manje doze aspirina se obično smatraju mnogo bezbednijim za korišćenje od velikih, koje kod nekih ljudi mogu da izazovu krvarenje u želucu i crevima.

Tokom oko osamnaest godina, kod 2,8 odsto učesnika pomenutih studija se pojavio rak debelog ... OPSIRNIJE

Popodnevni odmor neće vas samo osvežiti, već će pozitivno uticati i na vaše mentalne sposobnosti.

Rezultati istraživanja američkih naučnika ukazuju da san ima regenerativne efekte posle produženog perioda budnosti ali povećava i neurokognitivne sposobnosti u poređenju s tim kakve su bile pre popodnevnog odmora.

Profesor psihologije na Univerzitetu Berkli, Metju Voker, koji je i glavni autor istraživanja, rekao je da su tokom istraživanje naučnici ispitali 39 mladih odraslih osoba podeljenih u dve grupe od kojih se jedna odmarala a druga nje.

U podne bi svi učesnici bili podvrgnuti mentalnim ispitivanjima namenjenim posebno aktiviranju hipokampusa, područja mozga koji pomaže čuvanju informacija - pamćenju. Obe grupe su imale identične rezultate - u 14 sati pripadnici grupe koji su zadržani da bi se odmorili, otišli su da spavaju tokom 90 minuta dok su ostali ostali budni.

Kasnije tokom dana, u 18 sati, svi učesnici ispitivanja ponovo su podvrgnuti niz ... OPSIRNIJE

Žene koje redovno upražnjavaju brze šetnje izložene su manjem riziku od raka dojke posle menopauze, ukazuje nova američka studija.

Dr Heder Elijasen i njene kolege s Harvarda su proučili podatke o 95.396 Amerikanki, koje su praćene 20 godina. U proseku od raka dojke tokom dve decenije oboleva pet odsto američkih žena, preneo je Rojters.

Ispitanice su u pravilnim intervalima prijavljivale stepen svoje aktivnosti i vrste fizičkog angažmana kojim su se bavile.

Tim s Harvarda je, analizirajući uticaj raznih fizičkih aktivnosti na rizik od raka dojke, došao do zaključka da je brza šetnja, koja je najčešći oblik fizičke aktivnosti, istovremeno i najdelotvornija preventiva raka dojke.

Utvrđeno je da su ispitanice koje su brzo hodale bar sat dnevno, bile pod 15 odsto manjim rizikom da obole od raka dojke posle menopauze nego one koje brzo hodaju manje od jednog sata nedeljno.

Čak i one žene koje ne hodaju dovoljno, ali povećavaju fizičku aktivnost pos ... OPSIRNIJE

Holivudski glumac Majkl Daglas postao je medjunarodni zaštitni znak za rak grla od kako je saopštio da ima tu bolest. Daglas je rekao da su mu lekari dali 80 odsto šanse da se izbori sa kancerom.

Majkl Daglas nije davao izjave novinarima na premijeri svog najnovijeg filma. Slavni glumac nije govorio dok je pozirao sa kolegama iz glumačke ekipe filma. Dobitnik Oskara je pod terapijom za rak grla. U svetu se godišnje ustanovi više od pola miliona slučajeva raka glave i vrata. Većina u zemljama u razvoju. To uključuje rak nosa, usta, grla i larinksa, odnosno glasnih žica.

Doktor Majkl Benindžer iz Klivlendske klinike opisuje upozoravajuće znake raka grla.

"Neobjašnjivu promuklost, posebno kod pušača, koja traje duže od dve do četiri nedelje trebalo bi ispitati. Bolno gutanje koje traje, trebalo bi takodje ispitati", kaže dr Benindžer.

Nova studija Nacionalnog instituta za rak ustanovila je da su brojni slučajevi raka glave i vrata direktna posledica puš ... OPSIRNIJE

Sindrom komjuterskog vida je medicinsko stanje povezano sa našom zavisnošću od digitalnih uređaja – od kompjutera, preko mobilnih telefona, do ručnih video igara i elektronskih knjiga. Lekari procenjuju da samo u SAD skoro 80 miliona ljudi možda pati od tog sindroma. A nije uračunato sve više dece, kod koje se razvija problem s vidom, povezan sa elektronskim uređajima.

Ukoliko provodite više od tri sata dnevno ispred kompjutera ili elektronskog terminala, verovatno imate neki određeni nivo onoga što lekari nazivaju sindromom kompjuterskog vida. Doktor Majkl Duenjas iz Američkog udruženja optometrista.

„Taj sindrom uzrokuje zamor, može da izazove glavobolju, bolove u vratu, leđima, ali i pojave kao što su diplopija ili dupli vid i povremeno zamagljeni vid".

Doktorka Rejčel Bišop je šef savetničkog odeljenja u Nacionalnom institutu za zdravlje u Vašingtonu.

„To ne oštećuje oči i ne uzrokuje bolesti kao što su glaukom ili dijabetička retinopatija, to ni ... OPSIRNIJE